Kameron, sam protiv svih

Posle jučerašnjeg dogovora u Briselu o rešenju dužničke krize u evrozoni, mnogi se pitaju da li je na pomolu stvaranje dva evropska koloseka. Napori Francuske i Nemačke da svih 27 članica Unije prihvati sporazum nisu uspeli, zbog odbijanja Velike Britanije da se odrekne dela ovlašćenja.

Gardijan ocenjuje da je "ne" iz Londona loše za Veliku Britaniju, kao i da Evropska unija više nikada neće biti ista.

Za britanskog premijera Dejvida Kamerona ulog na briselskom samitu bio je prevelik.

Prihvatanjem poreza na finansijske transakcije i novim budžetskim propisima ugrozio bi se britanski bankarski i poslovni sektor skoncentrisan u londonskom Sitiju, koji godišnje prihoduje 10 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Mnogi se pitaju nije li Britanija već jednom nogom van Evrope, dok franucski list Mond odlazi najdalje, sa naslovnom stranom: Evropa dvadeset sedmorice je gotova.

Britanski ministar finansija Džordž Ozborn naglašava da Britanija ne izlazi iz EU već je u stvari štiti kao instituciju koja treba da služi svim svojim članicama, uključujući i Britaniju.

"Ako evrozona želi dalju integraciju, to će morati da uradi bez izmene evropskog ugovora", naveo je Ozborn.

Zbog spasa evropske valute, lideri 17 članica evrozone i još šest članica Unije prihvataju uvođenje nacionalnih kočnica za dugove i automatskih sankcija protiv zemalja sa deficitom, baš kako su zahtevali Angela Merkel i Nikola Sarkozi.

Na samitu je dogovoreno da se MMF-u da 200 milijardi evra kredita, kako bi se pomoglo dužničkim zemljama. Ipak, nema konsenzusa o zajedničkim evro-obveznicama. Ekonomista Urlih Kater kaže da tržišta traže konkretne dogovore i brzo delovanje.

"Političari su dali osnovne smernice za borbu protiv krize. Narednih dana svi će biti na testu", naveo je Kater.

Komentarišući dogovor u Briselu, savetnik premijera Srbije Jurij Bajec kaže da je postignuti sporazum bio jedini moguć.

Članice evrozone sada će morati da koordiniraju fiskalne politike i budu pod zajedničkom kontrolom Brisela, kako bi se odmah kažnjavalo nepoštovanje dogovora, nastavljanjem neodgovorne politike javne potrošnje i manjkom u budžetu većim od tri odsto bruto domaćeg proizvoda.