Začarani krug trgovine ljudima

Srbija pripada grupi zemalja pogodnih za trgovinu ljudima, a uprkos tome što su sprovedene brojne aktivnosti, položaj žrtava nije se mnogo promenio u odnosu na ranije godine, upozoravaju nevladine organizacije.

Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima obeležava se 18. oktobra, da bi se skrenila pažnja na probleme u suzbijanju i rešavanje teškog položaja žrtava trgovine.

Svake godine, dva miliona 400 hiljada ljudi postaju žrtve trgovine, a kriminalne organizacije na tome zarađuju oko tri milijarde dolara.

Nema preciznih podataka o tome koliko ljudi završi kao roba. Ove godine, u Srbiji su identifikovane 73 žrtve.

Najviše ih eksploatišu za seksualne usluge i rad, ili ih primoravaju na prosjačenje. Oni koji to prežive nerado govore o tome.

"Neophodno je da žrtve trgovine ljudima javno govore o svojim iskustvima, kako bi odvratile druge da uđu u začarani krug. I prilikom suočenja, u sudnicama, žrtve trpe torturu svojih dželata", kaže šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer.

Dežer navodi da se takva praksa mora promeniti da bi se poštedele dodatnog pritiska.

Koordinator tima za borbu protiv trgovine ljudima Mitar Đurašković upozorava da su najčešće mete trgovine žene i mladi.

"Nažalost, danas se mladi prodaju za 200, 300 evra, za pola kolor-televizora, za neke đinđuve i to je nešto što je naša stvarnost, ali nije samo stvarnost u Srbiji, to je planetarna stvarnost", kaže Đurašković.

Mlade u 70 opština i gradova Crveni krst Srbije uči kako da prepoznaju situacije u kojima bi mogli da postanu žrtve.

"Živimo u vremenu kada se sateliti, brodovi, vrzmaju oko planeta, kada kompjuterima postižemo virtuelnu stvarnosti, a u realnom životu imamo ljude koji pate zato što su robovi", kaže predsednik Crvenog krsta Srbije Dragan Radovanović.

Ključ za uspešniju borbu protiv trgovine ljudima je, kako ističu stručnjaci, bolje obučavanje socijalnih radnika, policije i drugih službi na terenu koje moraju da prepoznaju žrtvu i da joj pomognu.