Godišnjica Cerske bitke

Na Ceru je obeležena 97. godišnjica čuvene bitke u kojoj je srpska vojska izvojevala prvu savezničku pobedu protiv Austrougarske u Prvom svetskom ratu.

Kod spomenika srpskim junacima u Tekerišu položeni su venci i odate visoke državne i vojne počasti.

Venac je, u ime Vlade Srbije, položio državni sekretar u Ministarstvu odbrane Igor Jovičić.

Jovičić je poručio da Srbija i njeni građani neće dozvoliti da budu zaboravljeni oni koji su hrabro, sa neizmernom ljubavlju prema otadžbini, izborili pobedu nad daleko nadmoćnijim neprijateljem.

"Neka ovaj dan u svima nama probudi sećanje na neustrašiv duh vojvode Stepe Stepanovića i svih junaka Cerske bitke koji su istoriji srpske državnosti i budućim generacijama ostavili večni zavet kako se, dostojno ljudskog života, voli i brane otadžbina i narod", istakao je Jovičić.

Predsednik Skupštine grada Loznice Jovan Todorović ocenio je da je Cerska bitka jedna od najlepših, ali i najtužnijih trenutaka u srpskoj istoriji.

Program, koji je za posetioce priređen na završetku centralne svečanosti, obuhvatio je pozorišnu predstavu "Cerska bitka" u produkciji Beogradske kulturne mreže, a nastupio je i hor Kulturno-umetničkog društva "Lola" iz Beograda.

Počasni plotun ispalio je počasni vod Garde Vojske Srbije, čiji je reprezentativni orkestar svirao tokom ceremonijalnog dela manifestacije.

Cerska bitka odigrala se tokom avgusta 1914. godine i predstavlja jednu od najznačajnijih i najvećih pobeda Srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

Zbog zasluga u komandovanju bitkom komandant Druge srpske armije Stepa Stepanović unapređen je u čin vojvode.

Cerska bitka vođena je od 12. do 24. avgusta 1914. godine, a u istoriografiji se pominje i kao Jadarska bitka, jer su glavne vojne operacije vođene u slivu reke Jadar.

Borbe su počele u zoru prelazom austrougarske armije kod sela Batara i Samurovića ade, s ciljem daljeg prodiranja u Srbiju, dok je Druga armija forsirala reku Savu i zauzela Šabac.

Neprijateljskim snagama su se hrabro suprotstavljali predstražni odredi srpske vojske na Drini sve do 15. avgusta.

Do prvog velikog okršaja na planini Cer došlo je u noći između 15. i 16. avgusta kod Tekeriša, a potom su ogorčene borbe vođene sve do 20. avgusta na frontu širine 50 kilometara i pravcu Šabac-Tekeriš-Krupanj.

Austrougarske snage, koje je predvodio komandant balkanske vojske Oskar fon Poćorek, imale su više od 200.000 ljudi, dobro naoružanih i opremljenih, koji su dejstvovali uz odličnu logistiku i sadejstvo moderne artiljerije.

Vojska Kraljevine Srbije, čiji je vrhovni komandant bio regent Aleksandar Karađorđević, imala je 180.000 vojnika i neviđen moral.

Cerske operacije

Pobedi Srba doprinela je i ispravna strategija vrhovne komande, ali i iskustva u modernom ratovanju koja su stekli u Balkanskim ratovima.

Austrougarske snage naterane su na povlačenje u noći između 19. i 20. avgusta, koje se nastavilo i narednog dana.

Isterivanjem neprijatelja do Drine i završnim operacijama, od 21. do 28. avgusta 1914. godine, kada je oslobođen Šabac, okončane su takozvane cerske operacije.

U teškim borbama Austrougarska je imala oko 25.000 poginulih i ranjenih i više od 4.500 zarobljenih oficira i vojnika.

Na srpskoj strani iz stroja je izbačeno 16.045 podoficira i vojnika i 259 oficira, od toga je bilo 2.107 poginulih i 250 zarobljenih.

U izveštaju o porazu austrougarske vojske, austrijski novinar Ervin Kiš je napisao: "Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom bekstvu. Jedna potučena vojska, ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici. Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju".

Po načinu vođenja i ishodu, Cerska bitka predstavlja remek-delo ratne veštine, a kao izuzetan primer prelaska iz strategijske odbrane u kontranapad, ona se i danas proučava na najpoznatijim vojnim akademijama, uključujući i američki Vest Point.

Vest da je srpska vojska do nogu potukla austrougarske trupe iznenadila je svetsku javnost, koja nije očekivala da se jedna mala država, iscrpljena Balkanskim ratovima u prethodne dve godine, može vojnički odupreti velikoj sili.

Pobeda Srba doprinela je održanju morala sila Antante, koje su u početku rata gubile bitke na svim frontovima.

Zahvaljujući toj pobedi, Austrougarska je zakasnila s koncentracijom trupa prema ruskom frontu, što je kasnije olakšalo operacije saveznika.