(Ne)primenljivo znanje

Prošle godine, bez posla je bilo 250 građevinskih inženjera, a ove godine 520. Ima i mnogo lekara, ali ne svih specijalnosti. Krajem godine se očekuje usvajanje strategije obrazovanja, što obećava poboljšanje trenutne situacije.

Nastavni planovi i programi trebalo bi da se prilagođavaju privredi i ekonomiji zemlje, kao i da privreda, s druge strane, obezbedi studentima praksu.

Mladi u Nemačkoj tokom studija imaju praksu od šest meseci do godinu dana. Kod nas, Grad Beograd obezbeđuje praksu za 300 studenata u javnim komunalnim preduzećima. To je malo, s obzirom na to da se samo na Univerziteru u Beogradu školuje više od 70.000 studenata.

"Diplomirani sam inženjer poljoprivrede za agroekonomiju. Trenutno volontoram u PKB-u, u udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju", kaže Nemanja Petrović.

Rekotor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević kaže da je problem to što je privreda slaba, što je već 20 godina teška ekonomska situacija, i to što još uvek ne postoji pravo tržište rada.

Privrednici kažu da dijalog mora da postoji, kako bi obrazovni sitem bio svrisishodniji.

"Od toga da se Bolonja primenjuje kako bi trebalo da se primenjuje do toga da naši studenti uče ono što će biti korisno i zahvaljujući čemu će moći da rade" kaže potpredsednik Privredne komore Beograda, Slobodan Korać.

"Osnovna premisa je da školujemo ljude sposobne da zaposle sebe i druge. Znači ne formalna znanja, nego znanja koja omogućavaju sposobnost i kompetencije i daju nove ideje za nove poslove i nova zanimanja kako bi svima bilo bolje" , rekao je Radivoje Mitrović, državni sekretar Ministarstva prosvete.

Jedan posao je završen: lista zanimanja, koja pokazuje koje vam poslove diploma donosi. Posle usvajanja strategije obrazovanja, što se očekuje do kraja godine, slika na tržištu rada biće mnogo jasnija.