"Prirodni", a otrovni preparati

Istraživanja pokazuju da ima sastojaka u kozmetičkim proizvodima i sredstvima za ličnu higijenu koji mogu biti štetni po zdravlje. Mnogi kupci su se, zato, okrenuli kupovini prirodnih proizvoda među kojima, pokazuju istraživanja, ima i onih kod kojih je prirodan - samo naziv.

Dugogodišnjim laboratorijskim analizama utvrđeno je postojanje određenih potencijalno štetnih komponenti u kozmetičkim preparatima. U Institutu "Batut" tvrde da, iako ne predstavljaju rizik po potrošača, komponente moraju biti jasno deklarisane na proizvodu.

Dragana Radić, fizikohemičar Instituta "Batut" kaže da su to najčešće jedinjenja iz kategorije insorbata benzoata ftalata, a to su ona jedinjenja koja potrošači vrlo često "preskoče" kad čitaju deklaraciju.

"Potrošači treba da pročitaju detaljno deklaraciju, zatim moraju da obrate pažnju na mere upozorenja, jer u slučaju da prekorače bilo koji od ovih mera što proizvođač daje kao upozorenje mogu da izazovu potencijalno negativni efekat", kaže Radićeva.

Istraživanje sprovedeno u Engleskoj pokazuje da, kroz šminku i kozmetičke preparate, žena u toku godine unese oko dva i po kilograma toksičkih materija.

"Godinu dana je dug vremenski period, kao što se resorbuje tako se i izbacuje iz organizma. Nešto se, međutim, deponuje i može da izazove i neke promene u organizmu, za koje do sada nisu objavljeni pravi naučni radovi koji bi dokazali takvo stanje", rekao je Miodrag Jovanović, iz Centra za kontrolu trovanja VMA.

Postavlja se, dakle, pitanje, šta koristiti kao alternativu, jer prozvodi koji se reklamiraju kao stopostotno prirodni, ponekad sadrže hemijske sastojke.

"Čudotvorno" i škodno 

"Nažalost došlo se do podataka da se u tim biljnim kremama kojima se propisiju jako čudotvorna dejstva i izlečenja nađu u stvari kortikosteroidi supstance koje su priznate kao lekovite i koje ne bi smele da se nađu u prirodnim supstancame, već mora da ih prepiše lekar", kaže Jovanović.

Pobornici prirodne kozmetike sprečavanje zloupotreba vide u Zakonu o zadrugama.

Sanida Klarić, proizvođač biljnih sapuna, tvrdi da bi zadrugarstvo omogućavalo umrežavanje malih proizvođača prirodne kozmetike koji bi mogli imati podršku naučno istraživačkih institucija i akreditovanih laboratorija.

"Na taj način bismo dolazili do dobrih sirovina, a naši tehnološki postupci bi mogli da se prate i da dobiju neke od sertifikata", ističe Klarićeva.

Svi su saglasni da toksični sastojci moraju jasno da budu navedeni na preparatu, tako da budu jasni svima, a ne samo uskostručnoj populaciji.

Stručnjaci predlažu i uvođenje besplatne telefonske linije, putem koje bi potrošač dobijao detaljna objašnjenja o proizvodu koji želi da kupi.