Podzemne vode potapaju Banat

Podzemne vode i vlaga u Banatu prave domaćinstvima ogromnu štetu, kuće se ruše, kanali za odvodnjavanje su puni, a u ataru voda stoji na njivama.

Kritično je u selima oko Kikinde, dok je u opštini Nova Crnja ugroženo oko 15.000 hektara njiva. Opština Žitište uvela je vanredne mere.

Prezasićeno zemljište ne može da upiju vodu, pa se ona taloži u mikrodepresijama i stvara jezera na njivama i u seoskim baštama. Nivo podzemnih voda je visok i u centru sela Elemir. Gordana Stankov mora da gazi vodu do članaka u svojoj prodavnici.

"Dok pumpa radi, nivo vode se smanjuje, čim pumpa prestane da radi, voda odmah nadolazi i tu nema nikakve pomoći. Rešenje je jedino da se kopaju kanali i voda izvuče iz sela", kaže Gordana Stankov.

U Elemiru je srušeno osam, a ugroženo još 20 kuća. Grad Zrenjanin će platiti troškove kopanja kanala i pomoći sa dva miliona.

"Sa tim novcem ćemo kupiti građevinski materijal i sanirati srušene kuće", kaže gradonačelnik Zrenjanina Mileta Mihajlov.

Na njivama je voda sada zaleđena i sve liči na klizalište. Ištvan Kovač, poljoprivrednik iz sela Torda, ima 200 jutara zemlje, od čega je polovina pod vodom. Od toga mu je već zasejano 50 jutara pšenicom, a procenjuje da je bar 30 posto useva već propalo.

"Kada se otopi sneg, ova voda nema gde da se povuče. Nećemo moći u njive do maja, pod uslovom da ne bude novih padavina", ističe Ištvan Kovač.

Duplo više kiše od proseka

U Banatu je prošle godine palo 1.100 milimetara kiše, duplo više od godišnjeg proseka, a "Vode Vojvodine" su radile na svim kritičnim lokacijama. Najveći problem je nedostatak novca za kopanje novih kanala.

"Postoje opštine koje plaćaju 30 odsto svojih godišnjih obaveza kao naknadu za odvodnjavanje, a traže da im se urade kompletni poslovi predviđeni za tu sezonu. To je nerealno, a 'Vode Vojvodine', takođe, imaju problem sa naplatom i od fizičkih lica, gde je broj obveznika koji plaćaju naknadu za odvodnjavanje pao ispod 50 posto", kaže Danijel Petrović, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Kanalska mreža je deo vodoprivrednog sistema u koji su prošle godine "Vode Vojvodine" i pokrajinski sekretarijat uložili 2 milijarde i 330 miliona dinara.

U toku je sagledavanje stanja sa podzemnim vodama u pokrajini i taj izveštaj će se naći pred Vladom Vojvodine. Pokrajinski sekretarijat je već najavio dupliranje novca iz svog budžeta za te namene, ali se, ipak, najviše očekuje od angažovanja samih građana i lokalnih samouprava.