Koliko košta legalizacija

Najavljenim izmenama zakona, vlasnici bi bespravno sagrađane objekate mogli da legalizuju uz popust i do 99 odsto. Pravo na maksimalni popust, imali bi samo oni koji po članu domaćinstva imaju do 25 kvadrata. Za dodatnih 100 kvadrata predložen je popust od 60 odsto, dok bi se za ostale plaćala puna cena. Uslov je da vlasnik objekta nema drugu nekretninu u svojini.

Načelnica gradske uprave za lokalni razvoj Valjeva, Dragana Đenić rekla je da je cilj izmena i dopuna Zakona o prostornom planiranju da se omogući da se legalizuje što veći broj objekata.

Predsednik opštine Grocka Milan Janković smatra da će se, posle legalizacije, stvoriti mogućnost da se dovrši gradnja mnogih nezavršenih objekata, jer će građani moći da podižu kredite.

Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština, kaže da se ovim predlogom rešavaju i neke druge stvari koje su bile prva prepreka u postupku legalizacije. 

"To su prethodni troškovi legalizacije koji su iznosili od 300 do 500 evra po objektu, za geometre, za takse u katastru, izradu projektne dokumentacije i ovim našim predlogom se i ti troškovi mogu platiti na rate uz ugovor sa opštinom", kaže Paunović.

Opština i zona utiču na cenu 

Koliko će se plaćati legalizacija zavisi od opštine i zone u kojoj je objekat građen. Neke računice pokazuju da bi, ukoliko predlog bude usvojen, za kuću od 100 kvadrata u kojoj živi četvoročlana porodica u Ripnju, mesečna rata narednih 20 godina bila deset dinara, a u Rakovici i Krnjači 58.

Vlasnik kuće od 200 kvadrata u pomoravskom selu plaćao bi mesečno 200 dinara, dok bi onaj u drugoj zoni u Paraćinu izdvajao 341 dinar. Za kuću od 300 kvadrata u Kaluđerici mesečno bi trebalo da plaćaju 3.960 dinara.

"Imali smo period kada su stanovi zbog krize otkupljivani po simboličnoj ceni. I sada je kriza i treba ljudima koji su rešavali svoja egzistencijalna pitanja omogućiti isto tako simbolične naknade", rekao je Goran Rodić iz Privredne komore Srbije.

Biljana Stepanović iz Biznis info grupe ocenjuje da je predloženi koncept sporan samo zbog toga što nije pravedan prema ljudima koji su već platili legalizaciju po visokim cenama.

"Onda ispada da su oni svoje obaveze izvršili na vreme, a sada su na gubitku i diskriminisani su. Inače, cela mera kao takva je neophodna", smatra Stepanovićeva.

Iako legalizacija mnoge zanima, jer se procenjuje da u Srbiji ima između 600 i 800 hiljada nelegalno izgrađenih objekata, u resornom ministarstvu kažu da će više podataka o predloženim izmenama saopštiti javnosti tek kada sa lokalnim samoupravama postignu konačan dogovor.