Očuvanje jezika putem lektorata

Da bi se sprečilo gašenje lektorata, a samim tim i prestanak izučavanja srpskog jezika u svetu, treba dobro proceniti gde je potrebno da se osnaže lektorati, a gde da budu otvoreni novi.

To je zadatak Ministarstava prosvete i spoljinih poslova, dok bi Fililoški i Filozofski fakulteti slali odgovarajuće lektore.

Zato je Međunarodni skup slavista, koji se održava već četrdeset godina na Filološkom fakultetu u Beogradu, od izuzetne važnosti za očuvanje našeg jezika i književnosti u svetu.

Profesoru kažu da postoje tačni podaci gde se sve izučavao srpskohrvatski jezik, sa kim se i sada sarađuje, kao i gde imamo lektore, ali ne postoje podaci o broju naših lektora u inostranstvu, s obzirom na to da se na mnogim univerzitetima i slavističkim katedrama srpski u nekom obliku još izučava.

Lektori slika interesovanja za jezik

Lektori se nikada nisu slali po reciprocitetu, nego na osnovu toga koliko je interesovanje za izučavanje jezika. Tako smo nekad, na primer na 11 francuskih univerziteta imali 18 lektora.

"Lektorate čuvamo mi, čuvaju ovi mladi slavisti, koji su tamo, jedino treba u njih ulagati. Ništa više", rekla je upravnik Međunarodnog slavističkog centra profesor Zlata Bojović.

Prodekan Fakulteta stranih jezika u Bukureštu profesorka Oktavija Nedelku rekla je da postoji tradicija izučavanja srpskohrvatskog jezika, tj. nekoliko godina i srpskog jezika.

"Imamo dovoljno studenata i mi se divimo time što uspevamo da iako školujemo svake druge godine srpski jezik i književnost ipak imamo negde 40-ak studenata", rekla je Nedelku.

Profesorka Barbara Lomađistro sa Fakulteta za strane jezike u Bariju rekla je da je situacija teška zbog ekonomskih faktora.

"Na primer, nemamo lektora iz Srbije, i ne znam koliko će dugo još trajati lektorat i za bugarski i za poljski. Ali nadajmo se da će i vlada i naš univerzitet na vreme promisliti i za ove naše probleme", istakla je Lomađistro.

Problem očuvanja lektorata

Očuvanje lektorata je veliki problem, a materijalna sredstva koja se izdvajaju su izuzetno mala, kaže rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević.

Mnoge lektorate smo izgubili, pre svega u Evropi - u Berlinu i Hajdelbergu, Krakovu. Mnogi rade zahvaljujući entuzijazmu tamošnjih profesora. Oni se za sada trude da sačuvaju lektorate u glavnim gradovima. Otvoreni su u Pekingu, Seulu, Granadi, pa se univerzitet obratio i resornom ministarstvu za pomoć.

Profesor Veljko Brborić sa Filološkog fakulteta u Beogradu kaže da prema svim pokazateljima država još uvek nema jasan sistem, a da će se broj lektorata sve više smanjivati.

"Broj lektorata će se od godine do godine smanjivati, jedino se nadam da neće iščeznuti. Jedino u nekom evropskom smislu možda je još uvek broj lektorata na pristojnom nivou samo u Poljskoj i u Bugarskoj. U Bugarskoj se na četiri univerziteta kao studijska grupa izučava srpski jezik", rekao je Brbić.

U Ministarstvu prosvete kažu da "gašenje lektorata i otvaranja novih nije u nadležnosti Ministarstva prosvete, već je to politika države, a odobravanje sredstava za te namene se programira budžetom Republike Srbije".