Godišnjica Cerske bitke

Srbija je obeležila 96 godina od znamenite Cerske bitke u kojoj je njena vojska izvojevala prvu savezničku pobedu protiv Austrougarske u Prvom svetskom ratu. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Miloje Miletić položio je venac na Spomen-kompleks "Cerska bitka" u Tekerišu ističući da je obaveza svih nas da čuvamo sećanje na slavne pobede srpske vojske i da potomke učimo istoriji.

Miletić je ukazao da skup u Tekerišu još jednom potvrđuje da se sa ponosom i dužnim poštovanjem sećamo predaka, junaka sa Cera, ali ne da bismo živeli u prošlosti nego da bismo bolje razumeli ko smo, odakle potičemo i kuda idemo.

Prema njegovim rečima, otdžbina je za srpskog vojnika uvek bila svetinja - bilo je tako tokom vekova, tako je danas, tako će biti i u vremenu koje dolazi.

"U ime mira podsećamo kako sebe, tako i generacije sadašnje i buduće da se na proverenim vrednostima iz prošlosti mogu uspešno graditi odnosi u budućnosti sa susedima i u međunarodnoj zajednici", rekao je Miletić.

Miletić je naglasio da Vojska Srbije neprekidno održava i unapređuje svoje operativne i funkcionalne sposobnosti kako bi kao moderna oružana sila uvek bila spremna za izvršavanje misija i zadataka u uslovima novih bezbednosnih izazova.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije upisao se u spomen knjigu, koja je otvorena u muzeju u okviru Spomen-kompleksa "Cerska bitka".

Istorijat Cerske bitke

Cerska bitka vođena je od 12. do 24. avgusta 1914. godine, a u istoriografiji se pominje i kao Jadarska bitka, jer su se glavne vojne operacije odvijale u slivu reke Jadar.

Borbe su počele u zoru prelazom austrougarske armije kod sela Batara i Samurovića ade, sa ciljem daljeg prodiranja u Srbiju, dok je Druga armija forsirala reku Savu i zauzela Šabac.

Do prvog velikog okršaja na planini Cer došlo je u noći između 15. i 16. avgusta kod Tekeriša, a potom su borbe vođene sve do 20. avgusta.

Austrougarske snage, koje je predvodio komandant balkanske vojske Oskar fon Poćorek, imale su više od 200.000 ljudi, dobro naoružanih i opremljenih, koji su dejstvovali uz odličnu logistiku i sadejstvo moderne artiljerije.

Vojska Kraljevine Srbije, čiji je vrhovni komandant bio regent Aleksandar Karađorđević, imala je 180.000 vojnika i neviđen moral.

Pobedi Srba, pored toga, doprinela je ispravna strategija vrhovne komande, ali i iskustva u modernom ratovanju koja su stekli u Balkanskim ratovima.

Austrougarske snage naterane su na povlačenje u noći između 19. i 20. avgusta, koje se nastavilo i narednog dana.

Isterivanjem neprijatelja do Drine i završnim operacijama, od 21. do 28. avgusta 1914. godine, kada je oslobođen Šabac, okončane su takozvane cerske operacije.

Austrijska vojska u paničnom bekstvu

U teškim borbama Austrougarska je imala oko 25.000 poginulih i ranjenih i više od 4. 500 zarobljenih oficira i vojnika.

Na srpskoj strani iz stroja je izbačeno 16.045 podoficira i vojnika i 259 oficira, od toga je bilo 2.107 poginulih i 250 zarobljenih.

U izveštaju o porazu austrougarske vojske, austrijski novinar Ervin Kiš je napisao: "Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom bekstvu. Jedna potučena vojska, ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici. Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju".

Po načinu vođenja i ishodu, Cerska bitka predstavlja remek-delo ratne veštine, a kao izuzetan primer prelaska iz strategijske odbrane u kontranapad, ona se i danas proučava na najpoznatijim vojnim akademijama, uključujući i američki Vest Point.

Zasluga vojvode Stepe

Presudnu ulogu odigrala je Druga armija, kao najznačajnija operativna grupa i njen komandant đeneral Stepa Stepanović, koji je izradio plan operativnih dejstava i u ključnom trenutku uputio jedan puk da ovlada grebenom Cer, što je odlučilo ishod bitke. Zbog ovih zasluga, regent Aleksandar je Stepanoviću dodelio čin vojvode.

Vest da je srpska vojska do nogu potukla austrougarske trupe iznenadila je svetsku javnost, koja nije očekivala da se jedna mala država, iscrpljena Balkanskim ratovima u prethodne dve godine, može vojnički odupreti velikoj sili.

Ova pobeda je tim više proslavila srpsku vojsku, jer je ujedno bila i prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu.

Pobeda Srba doprinela je održanju morala sila Antante, koje su u početku rata gubile bitke na svim frontovima.

Zahvaljujući toj pobedi, Austrougarska je zakasnila s koncentracijom trupa prema ruskom frontu, što je kasnije olakšalo operacije saveznika.

Zato su se zvona crkve Notr-Dam u Parizu oglašavala neprestano 24 časa na dan srpske pobede na Ceru.