Tri decenije od smrti Tita

Pre tri decenije, 4. maja 1980. godine, preminuo je doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito, čovek o kome postoje oprečna mišljenja, ali čiji je period vladavine među običnim ljudima, u svim republikama bivše države, i dalje simbol boljeg, sigurnijeg i uređenijeg života.

Mnogi su tog 4. maja plakali na vest da je "u 15.05, u Kliničko bolničkom centru u Ljubljani, umro drug Tito, najveći sin naših naroda i narodnosti". Četiri dana kasnije, na sahranu u Beogradu došlo je 700.000 ljudi. Prisutno je bilo 209 državnih delegacija iz 128 zemalja sveta. Bio je bio najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku.

Poslednju poštu osnivaču Pokreta nesvrstanih odali su 31 predsednik države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata. Iz hladnim ratom podeljenog sveta, u Beograd su doputovali državnici iz oba tabora.

Prema mnogim viđenjima, sa Titovom smrću su krenuli dezintegracioni procesi u SFRJ, a u godinama pred raspad zemlje, počele su kritike i distanciranja od njegovog lika i dela.

Optuživan je za stradanja političkih neistomišljenika, za vođenje ekonomske politike zasnovane na uzimanju kredita, kako bi se održavalo blagostanje, što je, tvrdi se, prozivelo veliki spoljni dug i potonju ekonomsku krizu u SFRJ.

Javile su se brojne teorije zavere, koje su nastojale da "razotkriju" pozadinu ogromne Titove moći i ugleda u zemlji i svetu. Tako se tvrdilo da je pravi Tito zamenjen dvojnikom, da je sahranjen bez ideoloških obeležja zato što je bio mason, da nije sahranjen tamo gde mu se nalazi grob, u Kući cveća na Dedinju.

Ipak, 30 godina posle Titove smrti i 20 godina nakon početka krvavog brodoloma Jugoslavije, sećanja na visok životni standard, red i bezbednost u toj zemlji veoma su jaka, naročito u okolnostima tranzicije i dugogodišnje opšte krize. Lik predsednika SFRJ je ponovo u žiži, a Kuća cveća je u poslednjih 10 godina sve popularnija destinacija za turiste iz sveta i regiona.

Bi-Bi-Si: Tito Jugoslaviju držao na okupu 35 godina

Izveštavajući o godišnjici smrti bivšeg predsednika SFRJ, britanski Bi-Bi-Si je javio da je Josip Broz Tito 35 godina držao Jugoslaviju na okupu, uprkos njenoj mešavini nacionalnosti, jezika i vera.

Posle njegove smrti 1980. godine, etničke tenzije, koje su do tada tinjale, isplivale su na površinu, dovodeći na kraju do ratova u balkanskim državama.

Titova moć je nekada održavala Jugoslaviju jedinstvenom pod zastavom bratstva i jedinstva. Međutim, sada sećanje na njega deli ovu zemlju - ili mnoge republike koje su proizišle iz njenog raspada.

Trideset godina posle smrti Josipa Broza Tita, još uvek ima Srba, Hrvata, Bošnjaka i drugih koji sebe opisuju, prilično čežnjivo, kao "jugonostalgičare".

Bi-Bi-Si navodi da je Jugoslavija imala uticaj koji je nadmašivao njenu veličinu i da je sa "uspehom huškala supersile jedne protiv drugih" i bila jedan od lidera Pokreta nesvrstanih.

Pa ipak, ima i onih koji Tita krive za ratove koji su, 11 godina posle njegove smrti, razbili ovaj region, naveo je britanski radio.

"Stručnjak za samoreklamiranje"

Indipendent piše da je Tito za jedne bio "stručnjak za samoreklamiranje", a za druge čovek koji je izuzetno uspešno vodio bivšu Jugoslaviju tokom zlatnih godina njenog postojanja.

"Normalno je da ljudi budu nostalgični", izjavio je za Indipendent Titov 63-godišnji unuk Josip Joška Broz.

"To je bilo vreme kada su se ljudi osećali bezbedno i sugurno: otac koji je radio mogao je da izdržava celu porodicu, a školovanje i zdravstvena zaštita su bili besplatni za sve. Jugoslavija je uživala ugled u čitavom svetu".

Istoričar Predrag Marković navodi da je "Tito bio komunistički diktator koji je uživao popularnost na Zapadu".

"Britanci su ga voleli zbog njegove antifašističke borbe tokom Drugog svetskog rata, mnogi zbog njegovog otpora Staljinu, a njegov narod zbog visokog životnog standarda, mogućnosti slobodnog putovanja i života pod jednom vrlo blagom ili liberalnom diktaturom", napomenuo je Marković.

Za Aleksu Đilasa, pisca i sociologa iz Beograda, Tito je bio "čovek koji je neverovatno voleo vlast, a kojeg su iznedrile specifične posleratne okolnosti".

To je, prema njegovom mišljenju, dovelo do stvaranja kulta Titove ličnosti u zemlji, ali i van nje. Aleksa je sin najpoznatijeg jugoslovenskog disidenta Milovana Đilasa, koji je godinama tavorio u zatvoru zbog kritika izrečenih na račun komunističkog diktatora, naveo je list.

"Ipak, Tito nije bio krvožedni diktator. U njegovim čistkama nije prolivana krv, ljudi su sklanjani da bi pali u zaborav kako bi on mogao da ostane na vlasti", rekao je Aleksa Đilas i dodao da neke stvari iz Titovog vremena zaslužuju pohvale, kao što su socijalna pravda i učešće radnika u odlučivanju, piše Indipendent.

Godišnjica smrti Josipa Broza Tita obeležava se brojnim manifestacijama.