Pregled štampe (31. 05. 2009.)

Tužilaštvo traži izveštaj o lečenju

Četvrto opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu zatražiće sutra od nadležne inspekcije Ministarstva zdravlja izveštaj o slučaju šesnaestomesečne N. T., kojoj se zbog kasnog otkrivanja meningitisa pala u komu - saznaje „Blic nedelje".

Devojčica je u Dečjoj bolnici u Tiršovoj priključena na aparate za održavanje vitalnih funkcija, mašina diše umesto nje, bubrezi su prestali da rade i stalno je pod antibiotskom terapijom. Lekari kažu da devojčica bukvalno vegetira i da su prognoze veoma loše.

U Dečju bolnicu je primljena pre petnaestak dana sa teškim zapaljenjem mozga, a došlo je i do prestanka disanja i gubitka svesti. Organizam je, kako tvrde lekari, već zahvatila sepsa. Detaljnim analizama utvrđeno je da se radi o retkom obliku meningitisa, koji ima loše prognoze.

Roditelji devojčice, Zorana i Dušan Tešić, smatraju da do svega ovog ne bi došlo, da su lekari Doma zdravlja "Novi Beograd" reagovali drugačije. Oni su dete sa visokom temperaturom od 40 stepeni Celzijusa dva puta vodili u ovu ustanovu, ali su od dr Lidije Manić i dr Zagorke Krstić-Radović dobijali uporan odgovor da se radi o virusnoj infekciji i da se vrate kući. Tek kada su je roditelji treći put doveli u Dom zdravlja, uputili su je u Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj. Međutim, bolest je već uznapredovala. Došlo je do zapaljenja mozga, a sepsa je zahvatila ceo organizam. Devojčica je istog dana pala u komu.

Ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević rekao je da je prerano donositi bilo kakve zaključke o celom slučaju i da je posebno loše naglašavati da je beba u komi zbog grešaka lekara, jer te tvrdnje tek treba da se provere. On kaže da će ceo slučaj ispitati nadležna inspekcija.

Zdravstvena inspekcija već je bila u Domu zdravlja "Novi Beograd", gde su proveravali da li je bilo propusta u lečenju deteta. Rezultati njihovog rada biće poznati u ponedeljak. Inspekcija će biti upućena i u Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj. U obe ustanove biće urađen i vanredan stručni nadzor.

Aerodromi bez aviona

Nedavna vest da su gradske vlasti Kragujevca izdvojile 22.000 dolara kao učešće u izradi ekonomsko-saobraćajne studije o opravdanosti konverzije vojnog aerodroma „Lađevci" u vazdušnu luku mešovite, vojno-civilne namene ustalasala je strasti u Šumadiji.

Dok su lokalne vlasti u Čačku, Kraljevu i Gornjem Milanovcu, takođe uključene u taj projekat vredan 178.000 dolara (američka organizacija „US Aid" obezbediće 80.000 dolara), pozdravljale odluku o podršci Kragujevca, mogli su se čuti i komentari da je to čisto bacanje para. Budući da Niš ne može da obezbedi redovan avio-saobraćaj, a Užice, Novi Pazar i Sombor, koji takođe imaju perspektivne aerodrome, ali već godinama ne mogu da ih aktiviraju i iskoriste, šta je to što garantuje isplativost ulaganja više miliona evra u „Lađevce". Tamo, inače, treba produžiti i proširiti pistu i rulne staze, izgraditi stajanku, kontrolni toranj i objekte za putnike, carinu i policiju.

Suština tog problema, međutim, nije samo u vezi sa pomenutim aerodromom između Čačka i Kraljeva (domaći naziv „Lađevci", NATO oznaka „Obrva") koji je svojevremeno Jugoslovenska narodna armija izgradila kao rezervni aerodrom za jurišnu avijaciju iz Skoplja. Poenta je u tome da širom Srbije čak devet aerodroma sa asfaltnim - betonskim pistama (tu nije uključen beogradski Aerodrom „Nikola Tesla") već godinama iščekuju privatnu inicijativu koja će uspostaviti putničke, robne i ekonomske tokove.

Privatna inicijativa do sada nije bila uspešna u tome. Najbolji primer za to je niški Aerodrom „Konstantin Veliki" koji je u potpunosti opremljen za civilni vazdušni saobraćaj. Uprkos agilnosti tamošnjih gradskih vlasti i odličnom položaju aerodroma (geografski pokriva celokupan jug Srbije, alternativno sletanje u slučaju da je beogradski aerodrom zatvoren), tamo nema putnika pa tako ni avio-kompanija i njihovih aviona. Kada je Jat prošle godine otvorio linije iz Niša ka Evropi, po letu je bilo manje od deset putnika zbog čega su one ubrzo ugašene. Direktorat Civilnog vazduhoplovstva Srbije sada nudi turskim čarter avio-prevoznicima da turiste do Bodruma i Antalije prevoze preko Niša, ali oni to odbijaju.

Sebe uzdižu, Srbe urnišu

Niko u Srbiji i dalje ne ume da prebroji koliko tačno imamo nevladinih organizacija i koliko para se slije u ovaj sektor iz svetskih fondova. Imidž stranih plaćenika i domaćih izdajnika ostao im je još iz Miloševićevih vremena, a misterije oko finansiranja i „antisrpsko" angažovanje samo su ga učvrstile. Zakon o udruženjima trebalo bi, konačno, da uvede red u civilni sektor, ali na njega čekamo bezmalo devet godina.

Skoro svakog puta kada je „baksuzni" zakon trebalo da dođe pred poslanike - pala je vlada. I to dva puta. Poslednji put povučen je pred usvajanje budžeta i ponovo vraćen odborima.

- Nacrt Zakona o udruženjima nalazi se u vladinoj proceduri i očekujemo da će se u najkraćem roku naći pred poslanicima - kaže za „Novosti" Duško Radaković, državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. - Trenutno se sa Ministarstvom finansija usaglašavaju stavovi oko odredbe koja se odnosi na imovinu. Inače, suštinskih izmena nema, te tako odredbe kao što su osnivanje udruženja, finansiranje, preregistracija, kao i ostale značajne odredbe ostaju iste.

U Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu formira se novi registar NVO, u koji će sve organizacije morati da budu upisane. I sada je najveći deo pobrojan upravo u ovom ministarstvu, ali postoje spiskovi i u ministarstvima unutrašnjih i spoljnih poslova. Procene su da u Srbiji postoji oko 30.000 NVO, ali tek svaka deseta je ono što nazivamo klasičnim nevladinim organizacijama. Ostalo su sportska društva, udruženja građana koja su osnovana da bi promovisala neku aktivnost ili se okupljaju radi druženja.

Na pomen NVO, mnogima su prve asocijacije Sonja Biserko, Nataša Kandić, Sonja Liht ili Biljana Kovačević-Vučo. Mada, ti koji se sete ovih dama, obično zaborave da su u istom NVO košu i „Obraz" ili, recimo, zabranjeni „Stroj".

Ekskluzivno otkrivamo: Ovde traže Dražu!

Četnički komandant Dragoljub Draža Mihailović likvidiran je i pokopan na samo nekoliko stotina metara od Belog dvora, na lokaciji poznatoj kao Lisičji potok, tvrde skoro svi relevantni svedoci koji su se javili Državnoj komisiji. Na toj lokaciji, površine oko 100 metara kvadratnih, uskoro bi trebalo da počne iskopavanje s ciljem da se pronađu Dražini posmrtni ostaci.

Sagovornik Presa, blizak komisiji koja traga za mestom streljanja Mihailovića, kaže da su svedoci ispričali da je egzekucija izvršena u noći između 16. i 17. jula 1946. godine, a da su u njoj učestvovali pripadnici Prvog samostalnog bataljona Komiteta narodne odbrane Jugoslavije.

Kako saznaje Press, kao najpouzdaniji svedoci Dražine likvidacije Komisiji su se javili Kuzman Petrovski, Jaćim Angelovski, Ljube Petrovski, Ante Vitevski i nedavno preminuli Ljube Lazarevski. Zahvaljujući njihovim svedočenjima, istražitelji su već „obeležili" lokaciju na kojoj bi uskoro trebalo da počne iskopavanje!

Oni su ispričali da je Mihailović odmah posle hapšenja u martu 1946. prebačen u zatvor koji se nalazio u današnjoj zgradi Rudarsko-geološkog fakulteta. Draža je sve vreme bio u posebnoj prostoriji, a ispred njegove sobe je uvek stajao najmanje jedan naoružan oficir, a unutra čuvar bez oružja. Jedan od svedoka, koji je prisustvovao izricanju kazne 15. jula 1946, izjavio je da je četnički komandant bio vrlo potresen presudom da bude streljan.

Prema svedočenju, Draža je uoči samog streljanja bio vrlo smiren. Samo je ćutao. On i ostali osuđenici, među kojima je bio i šef Specijalne policije za vreme okupacije Dragi Jovanović, izvedeni su iz zatvora i ubačeni u tri policijska vozila. Mihailović je bio u prvom vozilu, a Jovanović u drugom. Kolona je ulicom Kneza Miloša krenula ka Belom dvoru, da bi odmah ispod Dvora skrenula ulevo i zaustavila se posle samo nekoliko stotina metara.