Mitrovdan – zašto se veruje da žene ne treba da koriste češljeve i makaze i koja se molitva čita za zdravlje

Srpska pravoslavna crkva slavi dan Svetog velikomučenika Dimitrija, koji je u narodu poznatiji kao Mitrovdan. Ovaj datum se u narodu označava i kao hajdučki rastanak, i doba godine kada počinje zima. U srpskom narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima. Za ovaj praznik vezuju se brojni narodni običaji i verovanja – od toga da svako treba da bude u svom domu, do predskazanja o tome kakva će biti zima i verovanja u zaštitničku moć svetitelja.

Mitrovdan je posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, rimskom vojnom zapovedniku iz trećeg veka, koji je mučen i pogubljen zbog ispovedanja i širenja hrišćanske vere.

Posle njegovog pogubljenja, solunski hrišćani tajno su ga sahranili. Na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva, a Sveti Dimitrije postao je zaštitnik grada Soluna.

Prema predanju, iz njegovog groba širili su se mirisi bosiljka i smirne, zbog čega je dobio ime Mirotočivi. Veruje se da njegove mošti imaju isceliteljsku moć, a crkveni spisi svedoče o tome da je Sveti Dimitrije "bdeo nad svojim gradom i spasavao ga od zemljotresa i drugih nesreća".

Kult Svetog Dimitrija rano se proširio i među drugim pravoslavnim narodima. Kod Rusa je počeo da se razvija još u 12. veku, a 1581. godine proglašen je zaštitnikom Sibira.

Običaji i verovanja – na Mitrovdan svako treba da bude kod svoje kuće

Za Mitrovdan se vezuju brojni narodni običaji i verovanja, od kojih su se neki sačuvali do danas.

Jedno od najpoznatijih verovanja jeste da uoči Mitrovdana svako treba da bude kod svoje kuće. Verovalo se da će onaj ko praznik ne dočeka u svom domu tokom cele naredne godine noćivati po tuđim kućama. Ovo se smatra jednim od najvažnijih mitrovdanskih običaja.

U narodu postoji i verovanje da na ovaj dan ne bi trebalo grditi decu, bez obzira na to koliko su pogrešila ili bila nestašna. Prema predanju, ako roditelj na Mitrovdan podigne glas na dete ili ga prekoreva, ono bi moglo da bude svojeglavo i nestašno tokom cele godine. Zato se govorilo da deci na ovaj praznik sve treba "gledati kroz prste".

U Šumadiji su seljaci od davnina u svaki ugao sobe stavljali belutak, verujući da će tako zaštititi kuću od miševa.

Postoje i običaji vezani za ženske poslove u domaćinstvu. Prema narodnom verovanju, žene na Mitrovdan ne bi trebalo da koriste vreteno, češljeve i makaze, jer se smatralo da to može doneti nesreću u kući.

Mitrovdan označava kraj radova na otvorenom i početak zime

U mnogim krajevima verovalo se da do Mitrovdana treba završiti sve veće poljske radove i ostale poslove koji se obavljaju na otvorenom. Smatralo se da posle ovog praznika zima može svakog časa da iznenadi, pa se ostavljanje poslova za kasnije smatralo lošim znakom.

Mitrovdan je nekada imao značaj i u životu seoskih domaćinstava, jer su se na ovaj dan otpuštale sluge kojima je istekao ugovor, a ugovaralo se angažovanje novih.

Za ovaj praznik vezan je i običaj hajduka. Prema narodnom predanju, oni su se na Mitrovdan rastajali i odlazili kod svojih jataka, gde su provodili zimu, da bi se ponovo sastali na Đurđevdan. Tako je nastala i poznata narodna izreka:

"Mitrovdanak – hajdučki rastanak, Đurđevdanak – hajdučki sastanak".

Kakvo je vreme na Mitrovdan – takva će biti zima

Posebno mesto u narodnoj tradiciji zauzimaju verovanja o vremenu na Mitrovdan, jer se po vremenskim prilikama na ovaj dan predviđalo kakva će biti predstojeća zima.

Ako na Mitrovdan pada sneg, govorilo se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju, a verovalo se i da će se snežni pokrivač zadržati sve do aprila.

Prema narodnom verovanju, oblačno vreme najavljivalo je toplu zimu, dok se za vedar dan smatralo da predskazuje oštru i hladnu zimu.

U pojedinim krajevima postojao je i običaj paljenja vatri ispred kuća ili na uzvišenjima, kako bi se, prema verovanju, "oterali zlo i hladnoća". Vatra je simbolično predstavljala zaštitu porodice i stoke tokom zimskih meseci.

Zaštitnik i utešitelj vernika

Sveti Dimitrije jedan je od posebno poštovanih svetitelja u srpskom narodu, o čemu svedoče brojni hramovi podignuti u njegovu čast i vekovna tradicija praznovanja Mitrovdana. Njemu su posvećene crkve širom Srbije, među kojima su i srednjovekovni hramovi u kompleksu Pećke patrijaršije i kapela u manastiru Visoki Dečani. Danas u Srbiji postoji više od 120 hramova posvećenih ovom svetitelju.

Mitrovdan je krsna slava brojnih srpskih porodica, a obeležavaju ga i pojedini esnafi. U mnogim mestima slavi se i kao zavetina.

U narodnom verovanju Sveti Dimitrije je zaštitnik i čudotvorac koji pomaže bolesnima, donosi utehu onima koji pate i uliva nadu onima koji traže isceljenje. Vernici mu se obraćaju molitvom, verujući u njegovu pomoć i zaštitu.