Od "Ratnih heroina" do "Glasova iz prošlosti" – nove izložbe Muzeja žrtava genocida

Muzej žrtava genocida tokom jeseni realizuje brojne izložbe u Srbiji i Republici Srpskoj, sa akcentom na očuvanju autentičnih svedočanstava o stradanju i junaštvu u Drugom svetskom ratu. Direktor Muzeja Bojan Arbutina, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "Jutro je", ističe važnost suočavanja sa prošlošću, ulogu žena u ratu i izazove sa kojima se istoričari suočavaju u vremenu lažnih vesti na društvenim mrežama.

"Jesen će svakako obeležiti brojne izložbe koje ćemo otvoriti širom Srbije i Republike Srpske, i one koje smo već otvorili. U ovom trenutku, u Knjaževcu, u Kragujevcu i u Zrenjaninu se nalaze naše izložbe", ističe Arbutina.

Žene u ratu – ne samo žrtve već i borci za slobodu

Posebnu pažnju privlači izložba "Ratne heroine", autora Biljane Marcojević, otvorena u Narodnom muzeju u Zrenjaninu.

Arbutina naglašava da je Drugi svetski rat bio totalni rat u kojem niko nije bio pošteđen, a posebno stradanje srpski narod je iskusio na prostoru Nezavisne Države Hrvatske.

"Žene nisu samo bile žrtve, već su bile i ravnopravni borci za slobodu. I kad kažemo borci, ne znači da su imale puške u rukama, već su se borile i za svoje porodice, čuvale su ljude, čuvale su svoju decu, pomagale su na razne načine", objašnjava direktor Muzeja.

Na izložbi su predstavljene izuzetne ličnosti i njihove sudbine – od Lepe Radić, jednog od najmlađih narodnih heroja, preko Stane Arnaut, koja je preživela stradanje u prebilovačkoj školi, do 13 žena koje su preživele 40 dana na dnu jame Ravni Dolac, kao i Milice Tepić, ovekovečene na antologijskoj fotografiji Žorža Skrigina sa Kozare.

Predstojeće postavke: Od Prebilovaca do "Glasova iz prošlosti"

U planu Muzeja žrtava genocida je i niz novih projekata. Za 15. oktobar u Konaku kneginje Ljubice zakazano je otvaranje izložbe "Kamen i cvet iz Prebilovaca", posvećene stradanju srpskog naroda 1941. godine. Projekat su realizovali autor Aco Dragićević i umetnik Zoran Čalija oslikavanjem autentičnog kamenja donetog iz Prebilovaca.

Takođe, 17. novembra u Galeriji RTS-a biće otvorena izložba "Glasovi iz prošlosti" autorke Milice Karić, koja se bavi takozvanim ego-dokumentima – pismima iz logora, ličnim beleškama i svedočanstvima običnih ljudi. Krajem godine u Muzeju Hercegovine biće otvorena i izložba o stradanju Srba u Hercegovini 1941. godine, čiji je autor dr Milan Gulić sa Instituta za savremenu istoriju.

Izazovi kulture sećanja i digitalno okruženje

Arbutina naglašava da Muzej svakodnevno obogaćuje svoje fondove novim dokumentima, fotografijama i audio-vizuelnom građom, pri čemu je svaki izvor dragocen za traganje za istorijskom istinom.

Ipak, upozorava na opasnosti koje donosi savremeno doba i ekspanzija društvenih mreža.

"Često ostanem u čudu kako neko može tek tako nešto da napiše, bez ikakvog izvora, bez ikakve provere, sa jednom tendencijom da se ta istorijska stvarnost malo iskrivi zarad potreba nekih iz sadašnjosti", ističe Arbutina.

Direktor Muzeja žrtava genocida, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "Jutro je", poručuje da je čuvanje sećanja na žrtve izuzetno izazovan i težak zadatak, ali da je neophodan temelj za budućnost.

"Mi smo svesni da moramo čuvati to pamćenje, jer je to ono što će nas očuvati u budućnosti", zaključuje Arbutina.

Muzej žrtava genocida ima ključnu ulogu u prikupljanju i čuvanju dokumentacije o stradanjima, istraživanju istorijskih događaja i predstavljanju rezultata javnosti. Kroz dokumenta, fotografije i lične priče, aktuelne izložbe osvetljavaju pojedinačne sudbine i širi istorijski kontekst.