Štampa gubi bitku sa internetom – čitamo li još novine ili samo naslove

U vreme digitalne ekspanzije, štampa se suočava sa sve većim izazovima. Promena čitalačkih navika, rast troškova i konkurencija digitalnih medija menjaju tržište na kojem su novine decenijama imale dominantnu ulogu. Pitanje više nije samo ko čita štampu, već i da li je njena proizvodnja postala preskupa da bi opstala u dosadašnjem obliku.

Marko Lakić,urednik digitalnog izdanja "Politike", rekao je da će štampani mediji otići u istoriju, kao što je otišao klasični telefon.

"To je nešto neumitno, ali ne samo zbog digitalnih medija, nego i zbog cene upoređivanja. Jednostavno, to je skup hobi. Print je na neki način postao luksuz, s druge strane imate sajt kao neko savremeno mesto informisanja ", istakao je Lakić.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je tokom 2024. godine objavljeno 1.614 serijskih publikacija, osam odsto manje nego godinu ranije. Za štamparije, manji obim posla može da znači teže pokrivanje troškova rada.

Bivši direktor Zavoda za udžbenike Dragoljub Kojčić podsetio je na ekspanziju digitalnog tržišta.

"Kada je Amazon krenuo u ofanzivu sa inauguracijom tzv."kindle" modela, gde se u jednom maleckom uređaju nešto manjem od tableta, nešto većem od mobilnog telefona mogu da pronađu milioni naslova i koji ima čak direktnu vezu sa kongresnom bibliotekom u Vašingtonu, tada je već bilo jasno da će sigurno morati da bude poremećeno tržište svih ovih izdanja koje imaju veze sa papirom", rekao je Kojčić.

Informisanje na jedan klik

Na digitalnim platformama korisnik brzo prelazi sa jedne informacije na drugu, često se zadržavajući samo na naslovu. Takav način praćenja vesti otvara pitanje koliko prostora ostaje za temeljno informisanje.

"Istraživanja su pokazala da 70 odsto čitalaca se informišu samo putem naslova. Vide u ′Politici′ naslov, odu na još jedan sajt i vide naslov i kažu ′Da, to se desilo", navodi Lakić.

Podaci Eurostata pokazuju da je tokom 2024. godine 14,7 odsto stanovnika Evropske unije kupovalo štampane knjige, časopise ili novine putem interneta, dok je 6,8 odsto preuzimalo elektronske knjige ili audio-knjige.

Kada je Gutenberg u 15. veku izumeo štamparsku presu, promenio je način na koji svet dolazi do informacija, danas isto to čini digitalno doba. Štamparije zamenjuju platforme, a papir ekran.