Sve više Ukrajinaca traži posao i ostaje u Srbiji – šta bi moglo da donese pogoršanje situacije na frontu

Pooštravanje migracione politike u Grčkoj i Evropskoj uniji menja puteve kojima migranti stižu do Evrope. Radoš Đurović kaže za RTS da se migracione rute menjaju u skladu sa merama koje preduzimaju evropske države, a da je novi pravac preko Libije i Krita postao sve značajniji.

Objašnjava da je, nakon dogovora Grčke i Turske o kontroli migracija prema grčkim ostrvima, otvoren novi put iz severne Afrike.

"Ovo je potpuno drugi pravac, ali ukazuje na očaj tih ljudi koji dolaze, jer definitivno treba mnogo više snage, energije i rizika da biste se domogli Krita", ističe Đurović.

Prema njegovim rečima, nova ruta pokazuje i koliko je krijumčarenje migranata postalo unosan posao.

"Iz Libije sada ne samo da pokušavaju da dođu do Italije, nego vrlo uspešno i do Krita. Radi se o hiljadama ljudi", navodi Đurović.

Među migrantima su uglavnom državljani Sudana, Južnog Sudana, Bangladeša i Egipta.

Krijumčari sve češće koriste maloletnike

Đurović upozorava da se u krijumčarenje migranata sve više uključuju maloletnici, koji upravljaju i brodovima na putu od Libije do Grčke.

"Suština korišćenja maloletnika dobro je poznata kriminalcima, jer je onda njihova krivična odgovornost manja u slučaju da budu uhvaćeni", objašnjava Đurović.

Navodi da se slična praksa već pojavljivala na balkanskoj ruti, gde u krijumčarenju učestvuju stariji maloletnici.

"Ti mladi ljudi su i žrtve svega toga i učestvuju, jer nemaju drugog izgleda da prežive", ističe Đurović.

Govoreći o merama grčkih vlasti, ukazuje da Atina pokušava da spreči da zemlja postane krajnje odredište za veliki broj migranata.

Podseća da je Grčka prošle godine na tri meseca suspendovala mogućnost podnošenja zahteva za azil za ljude koji dolaze iz severne Afrike na Krit.

"To je jedna potpuno diskriminatorna mera, nažalost, i ona je upitna sa aspekta i evropskog i grčkog i međunarodnog prava", ocenjuje Đurović.

Migranti sa Krita već stižu u Srbiju

Prema podacima koje je izneo Đurović, prošle godine na Krit je stiglo oko 20.000 migranata, dok ih je od početka ove godine do sada bilo više od 17.000.

Većina njih, međutim, više nije na tom ostrvu, jer ih grčke vlasti prebacuju na druga ostrva ili na kopno, odakle nastavljaju put ka drugim evropskim državama.

"Mi ih vidimo, međutim, u manjem broju i oni putuju u vrlo dobroj organizaciji krijumčara. Kada ih policija negde zaustavi, pojave se ljudi iz Sudana i Južnog Sudana koji govore da dolaze sa Krita", kaže Đurović.

Navodi da u Srbiju i dalje dolaze migranti iz Avganistana, Sirije i zemalja severne Afrike, ali da su brojevi znatno manji nego tokom migrantske krize pre desetak godina.

"Od početka godine do sada negde oko 30.000 do 35.000 ljudi je prošlo kroz zemlju", ističe Đurović.

Procenjuje da se u ovom trenutku u Srbiji nalazi do 500 migranata sa tih ruta, koji su uglavnom van sistema prihvatnih centara.

Sve više izbeglica iz Ukrajine ostaje u Srbiji

Đurović posebno ukazuje na porast broja izbeglica iz Ukrajine, koje sve češće dolaze u Srbiju i odlučuju da u njoj ostanu.

"Rekao bih da od aprila imamo intenzivan priliv tih ljudi. Kada pogledamo statistike ulazaka i izlazaka, vidimo da je to oko 70.000 ljudi do septembra", navodi Đurović.

Objašnjava da su izbeglice iz Ukrajine uglavnom smeštene privatno i da ne koriste prihvatne centre.

Dolaze najviše iz ratom pogođenih područja, uključujući okolinu Harkova i Odese, ali i iz centralne Ukrajine.

"Po njihovim svedočenjima, vidimo da postoji i pomeranje ljudi iz Kijeva prema centralnoj Ukrajini sa namerom da izađu u slučaju daljeg pogoršanja situacije prema Evropi", dodaje Đurović.

"Ako dođe do intenziviranja ratnih dejstava u Ukrajini, imaćemo vrlo verovatno izazove i u tom pogledu da prihvatimo te ljude", upozorava Đurović.

Ističe da je Srbija u međuvremenu smanjila broj operativnih prihvatnih centara sa 19 na oko četiri.

Za razliku od većine migranata iz Azije i Afrike, koji Srbiju uglavnom koriste kao tranzitnu zemlju, izbeglice iz Ukrajine sve češće ostaju i zapošljavaju se.

Mogu li migranti da ublaže nedostatak radne snage

Govoreći o mogućnosti zapošljavanja migranata, Đurović ističe da na srpskom tržištu rada postoji velika potražnja za radnicima različitih kvalifikacija.

"Imate i visokokvalifikovanih ljudi, ali imate i ljudi sa niskim kvalifikacijama. Sve njih traži privreda", kaže Đurović.

Objašnjava da osobe koje podnesu zahtev za azil mogu da pristupe tržištu rada šest meseci nakon podnošenja zahteva, dok izbeglice iz Ukrajine, nakon dobijanja privremene zaštite, mogu odmah da rade.

"To je velika prednost, jer ti ljudi onda nisu na teretu našeg sistema. Oni pronalaze posao, mogu da plate zakup i da pokriju osnovne životne troškove", navodi Đurović.

Prema njegovim rečima, u Srbiji trenutno ima oko 200 do 300 tražilaca azila, dok je od 2008. godine status izbeglice dobilo ukupno oko 270 do 300 ljudi.

Đurović smatra da bi domaća privreda mogla više da koristi potencijal ljudi koji već borave u Srbiji i ispunjavaju uslove za rad.

"Bolje da uzmu te ljude, i kompanije to vide, nego da uvoze stranu radnu snagu ako ne moraju", zaključuje Đurović.