Radni staž u Srbiji i inostranstvu – kako se sabira i ko isplaćuje penziju

Sve je više građana koji deo radnog veka provedu u Srbiji, a deo u inostranstvu. Kada dođe vreme za penzionisanje, često se postavljaju pitanja – gde je sve staž evidentiran, da li se staž iz više država sabira, ko isplaćuje penziju i kako proveriti da li neki period rada nedostaje u evidenciji.

Vladimir Stanković iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ističe da je sve više ljudi kojima je, prilikom ostvarivanja penzijskih prava, značajan staž koji su stekli u inostranstvu. Posebno ukazuje da Srbija ima preko 30 međunarodnih sporazuma o socijalnom osiguranju koji regulišu penzijsko-invalidsko osiguranje sa drugim državama.

Napominje da u državama sa kojima Srbija ima takve sporazume postoje institucije koje vode evidenciju o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao što to kod nas radi PIO Fond.

Važno je, međutim, razlikovati državno penzijsko osiguranje od privatnih penzijskih ili drugih osiguranja.

"Ovde pričamo o onom gde su ljudi, u odnosu na državu, penzijsko-invalidski osigurani. Privatna osiguranja i prava koja se ostvaruju iz tog osiguranja sa privatnim osiguravajućim kućama su nešto sasvim drugo", objašnjava Stanković.

Da li može da se sabira staž iz više zemalja

Ako je neko, na primer, radio 20 godina u Srbiji, a zatim 15 godina u inostranstvu, ne znači da mora da ispuni uslove za penziju samo na osnovu staža iz jedne države.

Prema rečima Stankovića, svaka država propisuje sopstvene uslove za penzionisanje, pa se prilikom ostvarivanja prava moraju uzeti u obzir propisi i Srbije i države u kojoj je osiguranik radio.

Evidencija staža vodi se odvojeno – u Srbiji je vodi Fond PIO, a u inostranstvu nadležna institucija te države.

"Da bismo mi, recimo, u penzijsko-invalidskom fondu znali da li je neko lice radilo u inostranstvu, moramo da dobijemo tu informaciju od samog osiguranika", precizirao je Stanković.

Pojašnjava da osiguranik popunjava odgovarajući obrazac, navodi period osiguranja i državu u kojoj je radio, a korisno je da priloži i dokaz o radnom angažovanju, kao i broj pod kojim je bio evidentiran kod inostranog fonda.

Koliko treba za penziju

Za ostvarivanje prava na starosnu penziju u Srbiji potrebno je najmanje 15 godina staža osiguranja, uz ispunjenje propisanog uslova u pogledu godina života.

Međutim, ukoliko osiguranik nema dovoljno staža u Srbiji, pod određenim uslovima može se uzeti u obzir i staž ostvaren u inostranstvu.

Stanković to objašnjava primerom: ako je neko radio sedam godina u Srbiji i osam godina u Nemačkoj, tih 15 godina može biti dovoljno za ispunjenje uslova za ostvarivanje prava u Srbiji.

To, međutim, ne znači da Srbija isplaćuje penziju za ceo taj period.

"Prilikom obračuna, mi u Srbiji obračunavamo srazmerno stažu ostvarenom u Srbiji", naglašava Stanković.

Drugim rečima, svaka država isplaćuje deo penzije koji odgovara stažu ostvarenom u njenom sistemu, prema svojim propisima i važećim međunarodnim sporazumima.

Sezonski rad u inostranstvu

Kada je reč o sezonskim radnicima, ključno je na koji način su bili angažovani i da li su bili prijavljeni na penzijsko i invalidsko osiguranje.

"Sve zavisi od vrste takvog angažovanja", ističe Stanković i savetuje radnicima da pažljivo pročitaju ugovor koji potpisuju sa stranim poslodavcem. Posebno je važno utvrditi da li je radnik zvanično prijavljen na osiguranje i gde se uplaćuju doprinosi.

Postoje i situacije u kojima srpska kompanija upućuje radnika na rad u inostranstvo. U takvim slučajevima mogu da važe posebna pravila.

"Načelno, svaki rad u inostranstvu se vodi kao staž ostvaren u inostranstvu, osim u ovim nekim izuzecima“, objašnjava Stanković.

Međutim, navodi i da u pojedinim slučajevima, prema međunarodnim sporazumima, rad u inostranstvu do dve godine može biti evidentiran kao staž u Srbiji.

Šta ako poslodavac nije uplaćivao doprinose

Ukoliko strani poslodavac nije prijavio radnika na osiguranje, odnosno nije uplaćivao doprinose, problem je sličan onom koji postoji i u Srbiji.

"Ukoliko poslodavac, pre svega, nije to lice prijavio na osiguranje, onda, samim tim, ne možemo ni pričati o tome da je bio obavezan da plaća doprinose penzijsko-invalidskom osiguranju", kaže Stanković.

Zato je, dodaje, važno kako je radnik bio angažovan, da li je bio zvanično prijavljen i da li su za njega plaćani doprinosi.

Elektronska provera staža

Dok se podaci o stažu iz inostranstva i dalje razmenjuju uglavnom putem službene dokumentacije između nadležnih institucija, staž ostvaren u Srbiji građani mogu da provere elektronskim putem.

Prema rečima Stankovića, preko portala e-Uprava, nakon identifikacije, osiguranik može da dobije uvid u podatke o svom stažu u Srbiji. To omogućava i da se na vreme uoči ukoliko neki period nije evidentiran.

Preporučuje da se provera staža u Srbiji obavi najmanje dve godine pre planiranog odlaska u penziju. A kada je reč o stažu u inostranstvu, postupak treba započeti još ranije, jer, ukazuje, komunikacija između nadležnih institucija može da potraje.

Ko može u starosnu penziju do kraja godine

Prema uslovima koje je Stanković naveo, za klasičnu starosnu penziju potrebno je najmanje 15 godina staža osiguranja. Za muškarce uslov je 65 godina života, dok je za žene u ovoj godini uslov 64 godine života, uz najmanje 15 godina staža.

Starosna granica za žene se postepeno povećava – svake naredne godine za po dva meseca sve do izjednačavanja uslova 2032. godine.

Važno je istaći da odlazak u penziju nije automatski kada osiguranik navrši potrebne godine života.

"Penzija se ostvaruje na osnovu zahteva samog lica. Drugim rečima, ako želite penziju, morate da podnesete zahtev", naglašava Stanković.

Kako do prevremenog penzionisanja 

Pored redovne starosne penzije, postoji i prevremena starosna penzija. Uslovi su isti za muškarce i žene: najmanje 60 godina života i 40 godina staža osiguranja.

Međutim, kod prevremene penzije iznos penzije se trajno umanjuje.

"Umanjenje ide za svaki mesec ranije u odnosu na ovu starosnu granicu koja je predviđena za ovu klasičnu starost, za 0,34 odsto mesečno", objašnjava Stanković.