Novčana naknada za nezaposlene: Ko ima pravo, koliko se prima i u kom roku se podnosi zahtev

Snežana Kolaković iz Nacionalne službe za zapošljavanje gostovala je u programu Radio Beograda 1 i objasnila ko može da računa na ovu naknadu, koliko staža je potrebno, na koji način se određuje visina primanja i šta treba uraditi odmah nakon što radni odnos prestane.

Novčana naknada za vreme nezaposlenosti predstavlja pravo iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti, a ostvaruju je lica koja su ostala bez posla nakon prestanka radnog odnosa ili prestanka nekog drugog oblika osiguranja.

To se, kako je objasnila Snežana Kolaković, odnosi i na preduzetnike i vlasnike preduzeća, ukoliko su se osiguravali određeni vremenski period. Pravo se ostvaruje pod uslovima i na način predviđen Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

Jedan od osnovnih uslova za ostvarivanje prava jeste dužina staža. Potrebno je 12 meseci neprekidnog staža, s tim što se prekidi kraći od 30 dana ne računaju. Ukoliko su prekidi duži od 30 dana, neophodno je da se skupi 12 meseci staža u poslednjih 18 meseci.

Kako je istakla gošća emisije "Jutro je“ Radio Beograda 1, ovaj uslov mora da ispuni svako ko dolazi na novčanu naknadu – čak i neko ko ima 39 godina staža, ukoliko ne ispunjava taj osnovni kriterijum, ne može da uđe u korišćenje prava.

Razlog prestanka radnog odnosa

Drugi ključni uslov odnosi se na razlog prestanka radnog odnosa. Nemaju svi pravo na novčanu naknadu, jer, kako je objasnila, nema dovoljno sredstava da se pokriju svi slučajevi prestanka radnog odnosa ili osiguranja. Ako radni odnos ili osiguranje prestaje nečijom voljom ili krivicom – na primer, ako zaposleni sam da otkaz – pravo se neće ostvariti.

S druge strane, pravo se ostvaruje u prepoznatljivim slučajevima kao što su tehnološki višak, istek rada na određeno vreme, prestanak privremenih i povremenih poslova, prenos osnivačkih prava, likvidacioni ili stečajni postupak, premeštaj bračnog druga po posebnim propisima, propisi koji se odnose na vojsku i policiju, kao i u izuzetnim slučajevima prestanka rada u inostranstvu, ukoliko je to predviđeno međudržavnim sporazumom.

Kada je reč o roku za prijavu, postupak je jasan. Prvi korak je prijava na evidenciju nezaposlenih prema mestu prebivališta, u nadležnoj filijali, službi ili ispostavi Nacionalne službe za zapošljavanje.

Zahtev za novčanu naknadu podnosi se u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili osiguranja, a o njemu se odlučuje isključivo na osnovu ličnog zahteva stranke. Rok za rešavanje je od 30 do 60 dana, zavisno od toga da li je potrebno voditi određeni dokazni postupak. Kako je naglasila Kolakovićeva, što se pre podnese zahtev, pre se dobija rešenje.

Dužina trajanja naknade zavisi od dužine staža

Ko ima od jedne do pet godina staža može da ostvari naknadu u trajanju od tri meseca, od pet do petnaest godina šest meseci, od petnaest do dvadeset pet godina devet meseci, a preko dvadeset pet godina dvanaest meseci.

Postoji i jedan izuzetak – ako nekome do penzije nedostaje do dve godine, Nacionalna služba proverava u penzijskom fondu da li će to lice u naredne dve godine ostvariti pravo na penziju. Ako se odgovarajućom potvrdom utvrdi da je tako, priznaje se naknada u trajanju do 24 meseca, s tim da se prekida čim se ispuni uslov za penziju. Takođe, ukoliko je neko već koristio naknadu, staž koji je pre toga ostvaren neće se ponovo uzeti u obzir.

Visina novčane naknade utvrđena je zakonom kao minimalni i maksimalni iznos i usklađuje se svakog januara. Naknada je bruto kategorija, što znači da u sebi sadrži dva doprinosa – za penzijsko i zdravstveno osiguranje – pa se i u rešenjima iskazuje kao iznos koji uključuje te doprinose.

Minimalna naknada kreće se oko 33.000 dinara bruto, odnosno oko 22.000 dinara neto, dok je maksimalna naknada oko 78.000 dinara bruto, odnosno oko 51.000 do 52.000 dinara neto.

Visina zavisi od ukupnog zbira zarada u poslednjih 12 meseci, koji se stavlja u odnos sa prosečnom zaradom po zaposlenom u Republici iz prethodne godine – za 2025. taj iznos bruto bio je 1.800.000 dinara. Za maksimalnu naknadu potreban je zbir zarada preko 3,5 miliona dinara na godišnjem nivou, zbog čega, nažalost, najveći broj korisnika prima niže iznose naknade.

Procedura podnošenja zahteva

Poslednjih godina je procedura podnošenja zahteva značajno olakšana. Nakon prijave na evidenciju nezaposlenih, vrši se provera u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja da li je lice odjavljeno s osiguranja, a zatim se stranka upućuje kod saradnika koji vrši kompletan unos podataka direktno u informacioni sistem Nacionalne službe.

Potrebno je poneti akt o prestanku radnog odnosa, dok poslodavci, preduzetnici i osnivači preduzeća treba da učine dostupnim matični broj svog preduzeća. Nacionalna služba zatim vrši uvid u APR za potrebne podatke i preuzima podatke iz CROSO baze. Stranka praktično ne mora da donese ništa, osim u situacijama kada Nacionalna služba ne raspolaže tim podacima – na primer, ako je neko radio u inostranstvu.

Pravo na novčanu naknadu može da prestane iz više razloga. Kada se korisnik zaposli, otvori svoju firmu, započne preduzetničku delatnost, stupi na funkciju koja uključuje osiguranje ili se zaposli na privremeno-povremenim poslovima, pravo prestaje. Isto važi i kada korisnik ispuni uslov za starosnu, prevremenu, invalidsku ili porodičnu penziju.

Pored toga, zakon predviđa i određene obaveze korisnika – da se uredno javlja, aktivno traži posao, javi poslodavcu kome je upućen, ne odbija zaposlenje i ne odbija mere iz individualnog plana zapošljavanja. U slučaju nepoštovanja ovih obaveza, lice može biti brisano sa evidencije, a posledično prestaje i naknada, jer sve što je vezano za nezaposleno lice počiva na statusu nezaposlenog i prijavi na evidenciji.

Na kraju razgovora za jutarnji program Radio Beograda 1, Snežana Kolaković, sa 30 godina radnog iskustva u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, uputila je savet građanima: "Raspitajte se pre nego što ćete ostati bez posla. Nemojte doći pod tim stresom da li ste sve sada dobro uradili, da li imate sve potrebno od dokumentacije. Raspitajte se, pomoći ćemo vam ukoliko vaš poslodavac ima neku nedoumicu. Dođite i požurite kada ostanete bez posla, imate rok od 30 dana, ali dođite da što pre uzmemo zahtev, da uđete u postupak i da što pre dobijete rešenje.“

Isplata može da krene već sutradan po dobijanju rešenja, jer žalba koja se može izjaviti ne zadržava isplatu tog rešenja.