Sistem za racionalno korišćenje voda i sve češće suše – da li će letošnje slike sa Dunava ostati u ružnoj prošlosti
Stručnjaci iz podunavskih zemalja u Beogradu su predstavili rezultate projekta koji treba da pomogne u suočavanju sa sušama, poplavama i posledicama klimatskih promena.
Na završnoj konferenciji povodom realizacije projekta "Vodni bilans Dunava“ predstavljeni su rezultati projekta koji je pokrenut pre više od 30 meseci, sa ciljem da se razvije jedinstveni i harmonizovani sistem sliva Dunava.
Istorijski najniži vodostaj Dunava, opravdao je zabrinutost svih 19 država koje se oslanjaju na njegov sliv. Pitanja naučnika o količini i raspoloživosti vode, kao i projekat koji traži rešenje za sve češće suše, poplave i druge ekstremne hidrološke pojava, doprineli su razvoju usklađenog sistema za racionalno korišćenje površinskih i podzemnih voda.
"To je model na kome smo radili tri godine, koji treba da nam pokaže koliko vode imamo u slivu Dunava, kako se ta voda menja kroz vreme i šta možemo očekivati od klimatskih promena koje su sada već debelo došle. Taj jedinstveni model će nam omogućiti da zajedno radimo i razvijamo sve naše aktivnosti u slivu Dunava“, kaže Goran Puzović, direktor "Srbijavoda“:
Izgrađena je stručna osnova za buduće planiranje vodoprivredne infrastrukture, upravljanje sušama i poplavama kao i dugoročna sigurnost vodnih resursa.
"Suočavamo se sa veoma ozbiljnim problemima sa vodom, videli smo to tokom ovog leta, kada je Dunav bio na istorijskom minimumu. To nije uticalo samo na sektor voda već i na sve druge oblasti, energetiku i industriju. Mi smo definisali zajedničku metodologiju koju mogu primenjivati sve podunavske zemlje“, napominje direktor "Generalne direkcije za upravljanje vodama Mađarske”, Peter Kovač.
Rezultati dosadašnjeg rada, naglašavaju upućeni, doprineće većoj saradnji na korišćenju i očuvanju vode u slivu Dunava.
"Veoma je važno da što pre shvatimo dostupnost vode, ali i količine vode u Dunavu. Ovaj projekat razvio je važan okvir za podatke, kao i strategiju koja će se morati ubuduće koristiti u podunavskim zemljama. Moramo da nastavimo da radimo na očuvanju Dunava“, naglašava Birgit Fogel, izvršna sekretarka Međunarodne komisije za zaštitu Dunava.
Posle rekordno niskih vodostaja zabeleženih tokom leta 2026. u celom regionu situacija sa Dunavom se stabilizuje, beleži se blagi porast, ali kombinacija sistemskih ulaganja država i odgovornog ponašanja pojedinaca jedini je siguran način da se dugoročno ublaže posledice klimatskih promena i zaštite zalihe vode.
