Kako obnoviti Deliblatsku peščaru posle požara – sanacija u tri pravca

Požar je obuhvatio površinu od oko trećine peščare, ali nije izgorelo sve na nešto više od 10.000 hektara, a sa rekognosciranjem terena krenuće se onog trenutka kada bude proglašeno da je požar ugašen, izjavio je Marko Marinković gostujući u emisiji U ritmu dana Radio Beograda 1.

Snimanje terena obavljaće se avionom, satelitom i bespilotnim letelicama koje JP "Vojvodinašume" poseduje, a podaci će biti georeferencirani u kombinaciji sa terestičkim snimanjem sa zemlje.

"Imaćemo vrlo preciznu površinu. U odnosu na površinu, mapiraće sve kvalitativne i ekološke elemente koji podrazumevaju monitoring i šuma i zaštićenog prirodnog dobra", rekao je Marinković.

Deo posla "Vojvodinašume" radiće same, a drugi deo stručne ustanove, kao što je Zavod za zaštitu prirode. Prva faza, nakon proglašenja da je požar ugašen, podrazumevaće detaljno snimanje terena i popis štete – u ekološkom, naturalnom i finansijskom smislu. Na osnovu toga biće propisane mere za sanaciju.

U ovom trenutku nema zvaničnih podataka o šteti, ali je, prema postojećim procenama, utvrđeno da je požar zahvatio sva tri stepena zaštite – prvi, drugi i treći. To znači da ima štete i na najvrednijim staništima u Deliblatskoj peščari.

Kapaciteti sanacije

Kada je reč o kapacitetima za sanaciju, Marinković je rekao da se JP "Vojvodinašume" razlikuje od drugih preduzeća po tome što ima sopstvene kapacitete proizvodne radne snage.

"Imamo 1.320 zaposlenih, sopstvene proizvodne radnike, sopstvenu mehanizaciju i većinu radova na korišćenju šuma izvodimo sopstvenom mehanizacijom", rekao je Marinković, dodajaći da su poznati, ne samo u zemlji već i u regionu, po savremenoj mehanizaciji, kao što su harvesteri i forvarderi – specijalizovane mašine za rad u šumarstvu.

Tek kada bude sagledan obim štete, biće procenjeno da li je potrebno pojačati kapacitete ugovorima sa privatnim firmama koje se time bave.

Osim sanacije, JP "Vojvodinašume" obavlja i redovne poslove u okviru sistema – gazduje svim šumama na teritoriji Vojvodine, na površini od 130.000 hektara.

"Naše redovne aktivnosti obavljaćemo zato što smo preduzeće koje ima obavezu da drvnoj industriji na održiv način isporučuje sve ugovorene količine drveta, kao i lokalnom stanovništvu ogrev. S druge strane, preduzeće smo koje posluje tržišno, dakle, nemamo taj luksuz da posao može da stoji ili nešto da čeka", rekao je izvršni direktor za šumarstvo u JP "Vojvodinašume".

Naglasio je da će prioritet ipak biti sanacija Deliblatske peščare, jer su "Vojvodinašume" i korisnici šuma i šumskog zemljišta, ali i upravljači zaštićenog prirodnog dobra.

Potencijal regeneracije

Sanacioni plan će, kako je objasnio, predvideti tehnologiju rada u smislu ekologije i šumarstva, ali i kadrovske i mehanizacione kapacitete, kao i vremenske okvire i finansijske aspekte. Projektnom dokumentacijom biće sve popisano.

Pre sanacionog plana potrebno je prvo ukloniti sav rizičan materijal koji može da izazove nove bolesti – fitopatološka ili entomološka oboljenja.

Sama sanacija ići će u tri pravca: najpre stabilizacija zemljišta – ispitivanje pedologije, stanja i potencijala staništa nakon požara; zatim pomoć prirodnoj regeneraciji tamo gde je to potrebno.

Kako je objasnio Marinković, Deliblatska peščara je karakteristična po tome što šumski kompleksi nisu njena osnovna, temeljna vrednost – tamo se nalaze veoma vredna stepska staništa koja ne podrazumevaju šumu.

"Pozitivno i dobar preduslov je što stepska staništa imaju potencijal regeneracije. Sa prvim kišama, na opožarenim površinama videli smo nove pašnjake i novu travu. Prirodna regeneracija će da radi svoje gde je to moguće, a mi ćemo to da podržimo biotehničkim merama", rekao je Marinković.

Dodao je da bagremove sastojine imaju jaku izdanačku moć i da će se, uz minimalnu intervenciju struke, vrlo brzo obnoviti.

Treći pravac sanacije biće obnavljanje šumskih kompleksa – revitalizacija na način da se borove sastojine i borove monokulture, koje su predstavljale najveći problem u ovom požaru, zamene lišćarskim vrstama.

Od čistih sastojina praviće se mešovite sastojine sa nekoliko različitih kserotermnih lišćara koji mogu da opstanu u uslovima peščare.

"Pravimo  mešovite komplekse koji će biti ekološki stabilniji i koji će ujedno biti veća zaštita, odnosno prevencija od samih požara", objasnio je Marinković.

Mreže bunara i simulacija prirodnih procesa

U sanacionom planu biće predviđene i druge mere koje se ne tiču direktno samo ekoloških pitanja.

"Moramo da razmišljamo i o vodnom potencijalu. Nama se nivo podzemnih voda spustio na čitavoj pokrajini. Imamo problem jer se tamo radi o peščari, imamo problem sa promenjenim temperaturnim ekstremima", rekao je Marinković i dodao da načelno razmišljaju o mreži bunara koje bi možda trebalo uspostaviti na Deliblatskoj peščari.

Sve to se, kako je rekao, radi već u pripremnoj fazi – fazi ispitivanja i pripreme – kako bi, kada krenu da rade sanacioni plan, imali što više dokumentacije, argumenata i odgovora na pitanja koja će biti na stolu.

Na opožarenim površinama već se pojavljuju stepski pašnjaci koji zelene, kao i mladice ruja i bagrema.

"Priroda ima svoje kapacitete i za prirodnu regeneraciju. Tome će biti potrebna podrška, ali biće i onih delova koje ćemo morati potpuno da simuliramo prirodne procese i da radimo pošumljavanje", rekao je Marinković.

Dodao je da sve to mora da se radi uz uslove koje propisuju stručne ustanove zaštite prirode, jer je reč o zaštićenom prirodnom dobru.

Nema značajnog uginuća životinja

Na pitanje da li imaju podatke o uginuću životinja i gde se sklonila divljač, Marinković kaže da su se krupni sisari instinktivno povlačili, kao što bi se i čovek povukao pred vatrom.

"Interventno smo, za vreme dok je požar trajao i dok je bio jak intenzitet požara, otvorili frontove ograda iz ograđenih delova lovišta i kapije da divljač može da se povlači. I to se i desilo", rekao je Marinković.

Prema njegovim rečima, nema značajnijeg uginuća na terenu, odnosno, prema izveštajima koje su do sada dobili, nema takvih podataka.

Tokom trajanja požara, dok je bio jakog intenziteta, uspostavljena su 34 pojilišta i pokriveno blizu 90 odsto peščare kako bi divljač mogla da se napaja vodom.

Osim pojilišta, na hranilišta je iznošena stočna repa – kupljeno je više od 300 tona stočne repe, jer je divljač bila izmeštena sa svojih staništa, pa je bila potrebna podrška i u vodi i u hrani.

"Očekujem, to su teritorijalne životinje koje će se nakon požara, odnosno kada se sada situacija stabilizuje, polako vraćati na svoju teritoriju. Mislim da će ponovo biti uspostavljen sistem", rekao je Marinković.

Na Deliblatskoj peščari, kako je naveo, postoji matični fond jelenske divljači od oko 800 jedinki, srneće divljači oko 300 jedinki i divljih svinja oko 250.

Deliblatska peščara je ujedno i lovište kojim gazduju "Vojvodinašume", pa će se monitoring raditi i sa aspekta šumarstva, i sa aspekta zaštite prirode, i sa aspekta lovstva – kako bi se popisala šteta i pratila normalizacija stanja.

Kada je reč o manjim životinjama, precizniji podaci dobiće se monitoringom stručnih ustanova, kao i Zavoda za zaštitu prirode.

Brzina reagovanja i ekstremi

Prva vatra u peščari pojavila se krajem jula. Na pitanje da li se reagovalo na vreme i da li vidi neki propust, Marinković je rekao da ne vidi i objasnio zašto.

"Imamo na Deliblatskoj peščari sistem rane detekcije požara, kao i video-nadzor i monitoring sobu koja radi 24 časa", rekao je Marinković.

Video-nadzor, dodao je, postoji od 2006. godine, jer je to područje visokog rizika od požara.

Ove godine, pre nego što je požar izbio, sistem je modernizovan – ugrađene su dodatne termalne kamere koje reaguju i na promenu temperature i na dim.

"I prvi požar je uočen sistemom rane detekcije požara, to je suština“, rekao je Marinković i podsetio da je prvi požar uspešno ugašen 21. jula.

Međutim, vremenske prilike i klima bili su takvi da se požar ponovo javio 26. jula, 2. avgusta i 5. avgusta.

"Ekstremi i ovo što se desilo u ovom periodu bilo je gotovo nemoguće. Požari su se javljali na različitim mestima", rekao je Marinković i dodao da su od 21. jula, posle prvog požara, neprekidno imali ljude na terenu.

"Više nije bio potreban ni video-nadzor, nego su dežurstva uočavala svaki novi požar. Ljudi su već bili tu, sa lakim vatrogasnim vozilima i opremom. MUP je uključen od prvog dana i sve su intervencije bile blagovremene", rekao je Marinković i naglasio da je suština u tome što su vremenski uslovi bili takvi da taj požar jednostavno nije bilo moguće zaustaviti.

Sektor za vanredne situacije, zajedno sa "Vojvodinašumama", uspešno je reagovao u toj situaciji, rekao je gost Radio Beograda 1 i naglasio: "Nijednu ljudsku žrtvu nismo imali. Ni od civilnog stanovništva, nijedan objekat nije izgoreo. S druge strane, više od 500 ljudi gasilo je taj požar, niko nije povređen ni u gašenju. To govori o nekim rezultatima organizacije samog posla na terenu".

Prvog dana su, kako je naveo, ljudi sa ogromnim iskustvom iz Sektora za vanredne situacije videli o kakvom se vremenu i terenu radi i da neće biti lako zaustaviti požar.

"Kad kažem prvog dana, mislim na par dana odmah, 5, 6. i 7. avgusta. Interventno smo počeli da radimo infrastrukturu, protivpožarne pruge i proseke koje smo uradili u dužini od 90 kilometara. Širina tih proseka je blizu 150 metara, između 30, 100, 150 metara", rekao je Marinković.

Da nije bilo tih proseka, pitanje je šta bi bilo sa naseljima, a to su, kako je naglasio, potvrdili i ljudi iz MUP-a, odnosno Sektora za vanredne situacije.

"Mnoge stvari su urađene blagovremeno, jer da izgradite 90 kilometara proseka i pruga, niste mogli za dan ili dva. To je prvog dana kao zadatak i zaključak operativnog štaba doneto i počeli smo da radimo. Ogroman posao je urađen, preko 30 buldožera radilo je maltene 24 časa", ukazao je Marinković.

Taktičko-operativnim postavljanjem zadataka rukovodio je Sektor za vanredne situacije, a više od 100 ljudi bilo je svakodnevno na terenu.

Prevencija i zaštita

Na pitanje koji su načini da se zaštitimo i koje mere prevencije bi trebalo uvesti u budućnosti, Marinković kaže da bi, da ga je neko prošle godine pitao da li je ovakav požar moguć na Deliblatskoj peščari, rekao da je gotovo nemoguć.

"Sa prevencijom i ljudima koji su obučeni na terenu, gde imamo i laka vatrogasna vozila, kao preduzeće, plus u odnosu na saradnju sa Sektorom za vanredne situacije, ja bih rekao da je to gotovo nemoguće. Međutim, ovaj požar nas je demantovao", istakao je Marinković.

Požar je, dodaje, demantovao i mnoge druge stvari koje su uspostavili, kao što su protivpožarne pruge širine 120 metara.

"Bio sam na terenu kada je požar prebacio takvu jednu prugu i to je bilo nezamislivo. Požar je mnoge stvari ogolio i pokazao nam da sve ovo što smo uradili, a nije malo, da sva ova oprema koju imamo i mi kao preduzeće nije bila dovoljna da se požar ugasi", navodi Marinković.

U budućnosti se, dodaje, mora razmišljati šta još može da se uradi kako bi bila obezbeđena bolja prevencija.

„Do sada, sve ono što je praksa, i mi imamo i međunarodne projekte, dakle, mi smo primenjivali sve one postulate koji se tiču prevencije vezano za Deliblatsku peščaru, ali ovakve nepogode koje se dese su, u stvari, demantovale mnoge te infrastrukturne objekte i mnoga ta rešenja“, rekao je izvršni direktor za šumarstvo u Javnom preduzeću „Vojvodinašume“.

Spaseni ljudi i naselja

Ogroman je uspeh to što su spaseni ljudi i naselja, ali mora se razmišljati kako da u budućnosti ne dođe ni do štete u šumskim ekosistemima, naročito na područjima sa visokim rizikom od požara.

„Mi kao preduzeće imamo jako dobru saradnju. Radimo sa međunarodnim fondovima, odnosno fondovima Evropske unije, gde imamo dobru saradnju sa mnogim razvijenim zemljama Evropske unije, gde radimo međunarodne projekte. Mi ćemo sve njih konsultovati, gledaćemo primere najboljih praksi, šta je ono što još možemo da uradimo kako bi ta naša prevencija bila još bolja“, rekao je Marinković.

Ranije su vođene rasprave o prosekama širine 10 ili 23 metra, međutim, ovaj požar je prebacivao proseke i po 100 metara.

"Da su u normalnim uslovima, bez požara, krenuli da rade proseke širine 100 metara na dužini, bez mekih puteva – to niko ne bi dozvolio. Mislili bi da krče peščaru", objasnio je Marinković i dodao: "Požar je mnoge stvari i pitanja pokrenuo – da li su zaštita prirode i konzervacioni pristup dobri i da li je bolje ići u aktivne mere zaštite".

Prema njegovom mišljenju, kao šumara, mnogo je bolje biti proaktivan.

"Mnoga se pitanja otvaraju i postavićemo ih svim stručnim ustanovama i naučnim institucijama i raditi na rešenju, tražiti odgovore da bismo imali sveobuhvatan i blagovremen sanacioni plan, odnosno sanaciju peščare. Plan je samo dokument prema kojem ćemo raditi", zaključio je Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo u Javnom preduzeću "Vojvodinašume".