Kada vatra izmakne kontroli, poleću oni – pilot Mihailović: Za strah nema mesta

Pripadnici Sektora za vanredne situacije obeležavaju danas svoj dan, kao i slavu vatrogasaca-spasilaca. Kako izgleda borba sa vatrenom stihijom iz vazduha? 

Piloti Helikopterske jedinice MUP-a ovog leta borili su se sa vatrenom stihijom i u Srbiji i u inostranstvu. Jovica Mihailović, pomoćnik komandanta za bezbednost i sigurnost letenja, koji je učestvovao u gašenju velikog požara u Deliblatskoj peščari, kaže za RTS da za strah nema mesta i da se, kada zadatak počne, ne razmišlja o odustajanju, već samo o tome kako da se požar ugasi.

Mihailović je sa kolegama bio angažovan na gašenju požara u Španiji, a praktično odmah po povratku nastavili su borbu sa vatrom u Deliblatskoj peščari.

"Nismo imali previše ljudi. Svi su bili angažovani i non-stop su svi bili angažovani i morali smo da krenemo i mi koji smo došli iz Španije i samo smo nastavili", kaže Mihailović.

"Požar se iznova javljao na istim mestima"

Iako su se neposredno pre toga borili sa velikim požarima u Španiji, Mihailović ističe da je požar u Deliblatskoj peščari bio teži za gašenje.

"Bio je istrajniji, dugotrajniji. Tamo smo imali mete koje smo gađali šest dana i jednu po jednu smo eliminisali. Međutim, ovde se požar iznova i iznova javljao na istim mestima, bilo da je u pitanju požar koji se prebacio sa neke druge strane, bilo da je u pitanju korenje koje je podzemnim putem zapalilo ponovo požar", objašnjava Mihailović.

Posade helikoptera sve vreme su u kontaktu sa vatrogascima na zemlji. Na osnovu njihovih zahteva određuje se gde je situacija najkritičnija i na koje mesto treba usmeriti dejstvo iz vazduha.

"Imali smo čoveka koji je bio određen za rukovodioca letenja i čoveka koji je naš oficir za vezu sa Sektorom za vanredne situacije, odnosno vatrogasno-spasilačkim jedinicama na terenu. Sa njima smo non-stop bili u koordinaciji i od njega smo dobijali koordinate, odnosno direktive, a po zahtevu vatrogasaca na terenu gde im je najkritičnije i gde da delujemo", navodi Mihailović.

"Nema odustajanja"

Iskustvo pilotima omogućava da već po dolasku iznad područja zahvaćenog vatrom procene koliko je situacija ozbiljna. Ipak, bez obzira na to koliko bi borba sa požarom mogla da traje, Mihailović kaže da se o odustajanju ne razmišlja.

"Nema odustajanja. Kada počnete da radite, ne razmišlja se o odustajanju, nego se razmišlja o tome kako ćemo to da završimo, bez obzira na to koliko će to da traje", ističe Mihailović.

Vetar, visoka temperatura i konfiguracija terena dodatno otežavaju posao.

"Sve stvari koje mogu da se okrenu protiv vas, okrenu se protiv vas, odnosno rade na razbuktavanju požara. Vi se trudite da se prilagodite situaciji, da minimizirate te spoljne uticaje i da se fokusirate na to kako da što efektivnije i efikasnije obavite svoj posao, odnosno ugasite požar", objašnjava Mihailović.

Posada, dodaje, na osnovu koordinata požara procenjuje visinu terena i temperaturu, određuje mesto za uzimanje vode ili postavljanje bazena i proračunava količinu goriva.

"Mi odredimo koliko ćemo goriva da sipamo, tako da gledamo da uvek budemo na maksimumu naših kapaciteta i kapaciteta helikoptera, odnosno vode, da što više vode bacimo na taj požar", kaže Mihailović.

"Za strah nema mesta"

Helikopteri se, po pravilu, uključuju kada je požar na teško pristupačnom području ili kada zemaljske ekipe više ne mogu same da ga kontrolišu.

"Požar je nešto što je van kontrole za zemaljske jedinice onog momenta kad nas pozovu i na nepristupačnom je području, izuzetno jak vetar duva, temperature, ne može da mu se priđe i onda mi tu nastupamo", objašnjava Mihailović.

Ne postoje, ističe, dva ista požara niti idealni uslovi za intervenciju.

"Bukvalno nema nijedne idealne situacije da kažem – ovaj požar bih voleo. To ne postoji. Svaki je specifičan na svoj način", naglašava Mihailović.

Iako posade rade u uslovima koji nose rizik, kaže da strah ne sme da utiče na izvršavanje zadatka.

"Za strah nema mesta, jer ljudi koji rade ovaj posao su izuzetni profesionalci i uložilo se jako puno novca i vremena u ljude, pre svega u njihovu obuku, a i u helikoptere koje imamo", ističe Mihailović.

"Prvo se javljamo šefu i supruzi"

Višednevna angažovanja i odsustvo od kuće deo su posla, a Mihailović ističe da je podrška porodice od velikog značaja.

"Porodica nam je velika podrška i veliko razumevanje. Ja se ovim putem zahvaljujem svim našim suprugama i deci. Supruge su navikle, prosto znaju kojim se poslom bavimo i one razumeju", kaže Mihailović.

Posle sletanja i završetka smene postoji i pravilo kome se prvo javlja.

"To je pod broj jedan. Šefu i supruzi. To je to", kaže Mihailović.

Deci, priznaje, odsustvo roditelja ipak teže pada.

"Deca kažu: 'Tata, eto nisi bio tu petnaest dana. Ti kada odeš, ja spavam. Ti kada se vratiš, ja opet spavam'", navodi Mihailović, dodajući da slobodne dane koristi kako bi nadoknadio vreme provedeno daleko od porodice.