Čaušić: Vatrogasci i spasioci su tihi heroji, pred nama sve ekstremnije vanredne situacije

Luka Čaušić je, gostujući u Jutarnjem programu, zahvalio predsedniku Srbije i državi na odlikovanju, ističući da je za pripadnike Sektora najveća obaveza da svoj posao obavljaju još predanije.

"I potpuno sam iskren kada kažem da taj orden pripada svim pripadnicima Sektora za vanredne situacije koji se svakodnevno bore sa vanrednim događajima", rekao je Čaušić.

Naveo je da pripadnici Sektora tokom godine imaju desetine hiljada intervencija i da spasavaju na hiljade ljudi.

"Vatrogasci i spasioci su tihi heroji koji svaki dan zaslužuju poštovanje i pažnju", istakao je gost Jutarnjeg programa.

Deliblatska peščara – najteža intervencija

Govoreći o požarima tokom leta, Čaušić je rekao da je intervencija u Deliblatskoj peščari bila najteža, ne samo ove sezone već, kako je naveo, verovatno i u karijerama mnogih iskusnih vatrogasaca-spasilaca.

"Kapaciteti su bili veoma napregnuti, ljudi iscrpljeni, a oprema je otkazivala", rekao je Čaušić, opisujući uslove u kojima su pripadnici Sektora radili tokom teške požarne sezone.

Posebno je istakao nepristupačnost terena u Deliblatskoj peščari, gde je pesak otežavao upotrebu vozila i radnih mašina.

"Ne samo zato što je gusta vegetacija, već zato što je to bukvalno pesak kao u pustinji. Nijedno vozilo ne može da priđe. Ne možete da napadnete požar, da kažem, radnim mašinama, pa da mu priđete da ga gasite", naveo je Čaušić.

Prema njegovim rečima, pripadnici Sektora pokušali su da primene sve poznate taktike gašenja požara.

"Pokušali smo da primenimo sve poznate taktike koje su nam bile na raspolaganju, i one koje su koristile kolege iz Evrope, i na kraju smo uspeli da sačuvamo naselja i ljudske živote", rekao je gost Jutarnjeg programa.

Stotine podzemnih požara posle lokalizacije

Ukazao je na to da su se u pojedinim trenucima pojavljivali novi podzemni požari, dok je vetar menjao pravac.

"Kada vidite da, dok je požar gotovo lokalizovan, odjednom izbije po sto četrdeset, sto pedeset malih podzemnih požara koje naši ljudi moraju da gase, a da vetar bukvalno u nekoliko desetina metara menja pravac, onda vam je jasno da se susrećemo sa nečim sa čim se niko nije susreo u našoj zemlji", rekao je Čaušić.

Objasnio je i da je u Deliblatskoj peščari problem predstavljalo širenje podzemnih požara kroz rastresiti pesak i korenski sistem vegetacije.

"Pesak je rastresit, a korenski sistem je raširen po čitavoj Deliblatskoj peščari. Zato nam se dešavalo da kolege iz Rumunije kažu: 'Ovo sigurno neko podmeće požare', jer se odjednom, na mestu gde nema nikakvog traga požara, jedno drvo zapali pod uticajem vetra, a zatim požar pređe u takozvani krunski požar. Tada morate prvo da vodite računa da sklonite ljude kako niko ne bi stradao, rekao je on.

Požarna oluja okružila trojicu vatrogasaca

Podsetio je da su na početku intervencije tri vatrogasca-spasioca bila okružena požarom.

"Na početku intervencije imali smo situaciju da tri naša vatrogasca-spasioca budu faktički okružena i da požarna oluja u tom trenutku prođe preko njih. Zahvaljujući njihovoj obučenosti i opremi, snašli su se i sklonili, jer je moglo da dođe do tragedije koja bi zasenila sve ovo o čemu pričamo", rekao je Čaušić.

Ipak, kako je istakao, najvažnije je da su sačuvana naselja i ljudski životi i da nije bilo teže povređenih.

"To je zaista jedno iskustvo koje ćemo svi mi dugo pamtiti, ali najvažnije je da su naselja sačuvana i da nema teže povređenih", rekao je gost Jutarnjeg programa.

Sve više vanrednih događaja

Čaušić je ukazao i na sve veći broj vanrednih događaja, navodeći da je Sektor prošle godine imao 39.757 intervencija, što je rekord.

"Imate konstantan rast intervencija. Mi smo prošle godine imali 39.757 intervencija, što je rekord", rekao je gost Jutarnjeg programa.

Naveo je da, uz povremena godišnja odstupanja, postoji trend rasta broja i intenziteta vanrednih događaja, dok Sektor poslednjih godina povećava svoje kapacitete.

"Poslednjih godina smo nabavili i nove kamione. Nabavili smo helikoptere. Imamo preko hiljadu vatrogasaca-spasilaca više nego što smo imali pre samo pet godina", naveo je Čaušić.

Ipak, ukazao je da će sve ekstremniji uslovi zahtevati veću pripremljenost celog društva.

"Ono što nas čeka, a bojim se da će to biti sve ekstremniji uslovi, govori nam da čitavo društvo mora još više da se trudi, ne samo po pitanju opremanja Sektora za vanredne situacije, već i edukacije i spremnosti svih da spremno dočekamo ono što nas, nažalost, čeka", rekao je on.

Posle Obrenovca promenjen pristup

Kao važnu prekretnicu izdvojio je poplave u Obrenovcu 2014. godine, posle kojih je, kako je naveo, značajno unapređena komunikacija i koordinacija nadležnih institucija.

"Republički štab za vanredne situacije je preko jedne operativne grupe koju smo mi napravili odgovarao na naše zahteve sa terena u roku od dvadeset, trideset minuta. Pre 2014. godine to bi bilo par dana, a možda ne bi ni odgovorili, nadležne institucije", rekao je Čaušić.

Veći kapaciteti za poplave i sneg

Govoreći o predstojećoj sezoni kiša i zimskim uslovima, Čaušić je naveo da Sektor ima povećane kapacitete za spasavanje na vodi. Broj timova za spasavanje i rad na vodi povećan je sa šest, koliko ih je bilo 2014. godine, na 27.

Upozorio je da se tokom snežne sezone očekuje veliki broj spasavanja i evakuacija, posebno na nepristupačnim planinskim područjima.

"Tokom snežne sezone imamo desetine i stotine spasavanja i evakuacija naših građana, naročito onih koji žive u nepristupačnim delovima planina, gde sneg zna da napada i po nekoliko metara. Nisam optimista po pitanju onoga što nas čeka, ali sam optimista da će se naša zemlja što bolje pripremiti za to", rekao je Čaušić.

Prioriteti – ljudi, oprema i edukacija

Govoreći o budućim prioritetima, Čaušić je naveo da će fokus biti na ljudima, opremi, edukaciji i jačanju dobrovoljnog vatrogastva.

Na Dan Sektora za vanredne situacije podsetio je da je od njegovog formiranja do danas bilo gotovo 560.000 intervencija, tokom kojih je spaseno 33.897 ljudi.

"To je jedan grad. Radujem se najavi predsednika države da će se još značajnije ulagati, jer opreme vam nikad dosta – u nova vozila, helikoptere, potencijalno i avione", naveo je gost Jutarnjeg programa.

Istakao je i značaj dobrovoljnih vatrogasaca, koji se uključuju u intervencije i svoje slobodno vreme stavljaju na raspolaganje Sektoru.

"Zahvalan sam sjajnim dobrovoljnim vatrogascima. To su ljudi koji svoje slobodno vreme koriste da bi došli, recimo, u Deliblatsku peščaru ili na druge intervencije, na Stolove, Suvu planinu, gde god", rekao je Čaušić.

Zaključio je da su ljudi, oprema i edukacija ključni za veću bezbednost u budućnosti.

"Ljudi, oprema, edukacija, to je ono što će nas učiniti nešto bezbednijim u budućnosti od svega ovoga što se dešava", zaključio je Čaušić.