Vatrogasci u Deliblatskoj peščari sa 20 kilograma opreme na 50 stepeni – šta kada plamen krene direktno na njih
Situacija u Deliblatskoj peščari je stabilna, ali se dežurna mesta ne napuštaju. Iza linije odbrane tog područja stoje vatrogasci koji su danima na ivici fizičke iscrpljenosti. Iako je najgore prošlo, vetar i dalje predstavlja pretnju. Ekipa RTS-a zabeležila je priču o ljudima koji se danonoćno bore sa stihijom.
Temperatura peska prelazi 50 stepeni, a oprema koju nose teška je više od 20 kilograma. U uslovima u kojima je i disanje naporno, ne odstupaju ni korak. Deliblatska peščara ne prašta greške, a komandni štab i vatrogasci-spasioci prethodnih dana nisu imali pravo na umor.
"Nismo uopšte išli kući. Starešine koje smo u štabu, generalno, konstantno smo u njemu, jer su odluke svakodnevne, donose se iz minuta u minut i nekad su vrlo kompleksne i teške. Sve vreme smo ovde i bićemo dok se god sve ne završi", poručuje komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona u Pančevu Predrag Aničić.
Povlačenje samo onoliko koliko je potrebno
Svaki metar ugašene šume osvojen je nadljudskim trudom. Kad tehnika otkaže, ostaje samo volja. Kada plamen krene direktno na njih, povlače se samo onoliko koliko je potrebno da postave novu liniju odbrane i sačuvaju ljudske domove.
"Slagao bih ako bih rekao da nema straha, ali mi smo prvi na liniji fronta. Jako su promenljivi pravci vetra, čas duva požar od nas, čas duva na nas. Kada vatra ide ka nama, povlačimo se 100 do 200 metara, pravimo novu liniju fronta da bismo odbranili kuće, stanovništvo i objekte", kaže vođa vatrogasno-spasilačke grupe VSJ Košutnjak Marko Đulčić.
Nadljudski trud i bez odmora
U ovoj borbi stajala je cela Srbija – od Vranja i Leskovca do Subotice i Novog Sada. Mnogi od njih stigli su iz međunarodnih misija i, bez dana predaha, zadužili opremu u Peščari.
"Bio sam u Španiji, pa sam se vratio i odmah smo došli da pomognemo kolegama. Jako je nezahvalan i nepristupačan teren, vetar duva u jednom, pa u drugom pravcu. Podzemni požari izbijaju nenajavljeno i u jednom trenutku sve je mirno, a u drugom počne da gori", priča vatrogasac-spasilac iz Pančeva Petar Đorđević.
Na pitanje šta mu najteže pada, Đorđević odgovara da je to odsustvo od porodice.
Vatra je ukroćena, ali za ove ljude odmora nema. Ostaju na terenu, na vreloj liniji odbrane, sve dok i poslednji žar ne ugasne.
