Kako prepoznati mobing na radnom mestu i kada običan konflikt prelazi granicu

Na poslu provodimo veliki deo dana, pa odnosi sa kolegama i nadređenima često u mnogo čemu određuju i to kako ćemo se osećati na radnom mestu. Nesuglasice i različita mišljenja su neizbežni, ali kada konflikt preraste u pritisak, govorimo o ozbiljnom problemu.

Konsultant za poslovnu komunikaciju Lela Saković, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "Jutro je", ističe da konfliktno okruženje ne mora obavezno da podrazumeva postojanje mobinga, ali predstavlja idealan prostor da do njega dođe.

"Konfliktno okruženje ne mora obavezno da podrazumeva i postojanje mobinga, ali je, s jedne strane, idealan prostor da do mobinga dođe. E sad, tu imate vrlo često sindrom kuvane žabe", navodi Sakovićeva.

Razlika između običnog konflikta i mobinga

Prema njenim rečima, mobing se prepoznaje po tome što se ponavlja, što je reč o učestalom i usmerenom negativnom ponašanju ka jednoj ili više osoba, čiji je krajnji cilj da se ta osoba izopšti iz poslovnog okruženja i da u krajnjem ishodu da otkaz.

Motive za ovakvo ponašanje stručnjaci vide u velikoj konkurenciji, pri čemu se mobing može javiti u različitim oblicima:

• Horizontalni mobing: Javlja se među kolegama usled konkurencije i netrpeljivosti.

• Vertikalni mobing: Dešava se kada šef želi da diskredituje zaposlenog jer mu ne odgovara, ili u obrnutom smeru kada su zaposleni usmereni na rukovodioca.

• Strateški mobing: Situacija u kojoj kompanija želi da se oslobodi viška zaposlenih bez isplate otpremnina, tako što ih navodi da sami daju otkaz.

Advokat Nikola Gvojić naglašava da zlostavljanje na radu ipak nije pravilo i da se dešava izuzetno, naročito kada poslodavac na pravilan način uredi radne obaveze, prava i pravila.

"Generalno, čini mi se da je ova tema sad otišla u smeru kao da je zlostavljanje jedno pravilo. Ono nije pravilo, ono se dešava izuzetno, znate", ističe Gvojić.

Šta uraditi kada sumnjate na zlostavljanje

Kada se zaposleni nađe u situaciji da posumnja da trpi mobing, advokat Nikola Gvojić savetuje da je prvi korak direktan razgovor sa izvorom nezadovoljstva.

"Potrebno je da uradi ono što bi uradio svako suštinski u takvoj situaciji, a to je da se obrati osobi koja je izvor tog nezadovoljstva ili takvog ponašanja i prosto da skrene pažnju: 'Vidi, meni ovo smeta, zlostavljaš me, uznemiravaš me, molim te prestani'", objašnjava Gvojić.

Ukoliko se stanje ne promeni, sledeći koraci obuhvataju proveru da li se sporno ponašanje može pravno okarakterisati kao mobing, prikupljanje dokaza i obraćanje licu zaduženom za pružanje podrške zaposlenima kod poslodavca (poput lica za bezbednost i zdravlje na radu ili predstavnika sindikata), i formalno pokretanje postupka kod poslodavca ili pred sudom.

Problemi u praksi i strah od gubitka posla

Ipak, Gvojić ukazuje i na probleme u praksi, pre svega na dugotrajnost sudskih postupaka, dok Lela Saković naglašava da se u najrazvijenijim zemljama Evrope beleži najveći broj prijava mobinga prvenstveno zbog visokog nivoa svesti zaposlenih i odsustva straha, naglašavajući važnost podizanja sopstvenog samopouzdanja.

"Šta je najgore što može da desiti? To što ćemo mi možda ostati bez posla, pa naći ćemo drugi, a sunce neće prestati da sija svakog jutra", poručuje Saković.

Značaj komunikacije i prevencije

Govoreći o korporativnoj komunikaciji, Lela Saković, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "Jutro je", ističe da ljudi u današnje vreme sve teže slušaju jedni druge i da se mnogi konflikti mogu sprečiti boljim delegiranjem zadataka i usvajanjem veština nenasilne komunikacije.

Kada do konflikta dođe, savetuje se usmeravanje na rešavanje konkretnog problema, a ne na ličnost sagovornika, uz pripremu na različite uslove u radnom okruženju i uvežbavanje postavljanja jasnih granica smirenim tonom.