Kad voće padne na testu – šta otkrivaju kontrole pred izvoz

U šabačkim selima Ribari i Mehovine sve je više zasada borovnice, maline i jagode. Ove godine put Engleske, Španije, Poljske i Holandije izvezeno je 860 tona voća. Pre toga moraju da stignu na takozvanu zelenu listu odobrenih dobavljača, koju formiraju evropski lanci supermarketa.

"Početak sezone počinje samo analizom zemlje, kroz sezonu imamo dve-tri analize lista da vidimo faktički krvnu sliku te biljke i da vidimo u kom pravcu se mi upravljamo da njima dajemo preparate", kaže voćar Milan Rašić.

U Srbiji je pod zasadima voća oko 200.000 hektara. Pre prelaska granice voće prolazi stroge laboratorijske analize dok je još kod proizvođača.

"Ove godine se očekuje daleko veći rod koji bi trebalo da se kreće između 1,5 i 1,6 miliona tona. Kada je reč o izvozu, mi smo prošle godine izvezli voće u vrednosti od 807 miliona evra. Voćari moraju da poštuju savete stručnjaka", kaže prof. dr Zoran Rajić, savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Problem nastaje jer se ne poštuju pravila – ako se neki pesticid koristi više nego što je dozvoljeno, dešava se da se njegovi ostaci nađu na samom plodu.

Preparati moraju biti u skladu sa pravilima EU

Stručnjaci napominju da voćari moraju da koriste preparate koji su usklađeni sa pravilima Evropske unije.

"Kontrolu vrši Ministarstvo poljoprivrede i fitosanitarni inspektori svakog meseca uzimaju ogroman broj uzoraka, kako sa pijaca, iz marketa, direktno od proizvođača. Ti uzorci se šalju u ovlašćene laboratorije gde se kontroliše sadržaj pesticida i teških metala, ali uvek naravno desi se da neko iskoči van te kontrole i da izbegne kontrolu od strane inspekcije", kaže Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

Dokaz za to je više slučajeva vraćanja voća sa granice. Razlog je uglavnom isti – prekomerna upotreba pesticida i teških metala. U prvoj polovini godine fitosanitarna inspekcija je uzela 500 uzoraka iz pošiljki svežeg voća za izvoz i kod 25 je utvrdila da je na voću bilo nedozvoljenih sredstava za zaštitu bilja.

"Što se tiče sistema brzog uzbunjivanja u EU, to je sistem koji koristi EU za nadležne organe EU, dok mi imamo ograničen pristup tom sistemu. Mi kroz taj informacioni sistem dobijamo podatke za pošiljke koje su upućene iz Republike Srbije i utvrđene određene neusaglašenosti. Imali smo slučaj u prethodnom periodu gde su u nekim našim pošiljkama u 2023. utvrđen hlorpirifos iznad dozvoljnih granica, odnosno to sredstvo, ta aktivna materija je zabranjena i u EU i kod nas", kaže granični inspektor Ivan Tomašević iz Uprave za zaštitu bilja.

Pojačana je i kontrola uvoza svežeg i smrznutog voća, a od početka godine otkriven je viši nivo od dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u 14 pošiljki.

Svi zaustavljeni tovari se uništavaju na bezbedan način ili vraćaju proizvođaču koji mora da ih uništi, kako voće ne bi stiglo na police domaćih marketa.