Direktorka "Batuta": Registrovani prvi slučajevi groznice zapadnog Nila, potreban oprez ali nema razloga za brigu

Komentarišući vest o pojavljivanju prvih slučajeva groznice zapadnog Nila u Srbiji, direktorka Jovanović je istakla da se infekcije izazvane ovim virusom na teritoriji naše zemlje registruju od 2012. godine, u periodu od 1. juna do kraja septembra.

"U ovom trenutku nemamo razlog za zabrinutost, zato što će se infekcije izazvane virusom zapadnog Nila pojavljivati svake sezone. Ono što je najvažnije za sve nas je da izbegavamo periode dana kada je intenzitet uboda komaraca veoma izražen", poručila je Jovanovićeva.

Jovanovićeva je naglasila da na teritoriji zemlje dominira rod "Culex" komaraca, koji prenose virus sa životinja - poput ptica i konja.

Iako su registrovana prva dva slučaja ove sezone, obično se radi o težim oblicima infekcije i razvoju bolesti povezanih sa zapaljenjem moždanica i encefalitisom, naročito kod osoba sa hroničnim stanjima.

Kao mere zaštite, preporučuje se izbegavanje dužih šetnji pored vode i u vlažnim sredinama, nošenje garderobe dugih rukava i nogavica koje nisu pripijene uz telo, boravak u klimatizovanim prostorima, kao i primena repelenata.

Temelj sistema i tradicija duga 102 godine

Povodom jubileja Instituta, prof. dr Verica Jovanović je podsetila na njegovog osnivača i prvog dekana Medicinskog fakulteta, čije ime ustanova s ponosom nosi:

"Institut za javno zdravlje Srbije, dr Milan Jovanović Batut, nosi ime našeg profesora i prvog dekana Medicinskog fakulteta, koji je dao veliki doprinos, pre svega, formiranju osnovnog koncepta rada Instituta po ugledu na brojne evropske zemlje, najviše po ugledu na Nemačku, na Austriju", navela je Jovanovićeva.

Direktorka je istakla značaj koordinisanog praćenja kretanja zaraznih i nezaraznih bolesti (poput kardiovaskularnih, dijabetesa i maligniteta), kao i unapređenja sistema kontrole kroz razvoj mikrobioloških laboratorija i podršku Evropske unije u uspostavljanju savremenih tehnologija.

Odgovor na nove pretnje i spremnost sistema

Jovanovićeva ističe da su oni kao sistem zaista spremni i da odgovore i da prepoznaju nove pretnje.

"U stalnoj saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, sa Evropskim centrom za kontrolu bolesti, sa Centrom za kontrolu bolesti sa teritorije Amerike, mi smo u našim svakodnevnim aktivnostima već upotrebili, implementirali te osnovne preporuke, tako da po njima i postupamo. Spremni smo", rekla je Jovanovićeva odgovarajući na upozorenja SZO o novim pretnjama zaraznih bolesti.

Jovanovićeva je dodala da je brza reakcija zdravstvenih radnika u primarnoj i sekundarnoj zaštiti ključna za uspešan epidemiološki nadzor.

Odziv građana na skrining programe mora biti još bolji

Kada je reč o preventivnim programima, direktor navodi da je odziv građana dobar, ali da mora biti još bolji, naročito u ciljnim grupama:

Rak dojke - Mamografiju je obavezno uraditi u životnoj dobi od 50 do 69 godina, jednom u periodu od dve godine.

Rak grlića materice - Papanikolau test preporučuje se svim damama starosti od 25 do 64 godine bar jednom u tri godine.

Rak debelog creva - Bolest je u porastu i kod muškaraca i kod žena, a preporuka je da se test na nevidljivo krvarenje u stolici uradi pre pojave simptoma.

Izazovi imunizacije i borba protiv dezinformacija

Govoreći o imunizaciji, prof. dr Jovanović je ukazala na to da su se posle pandemije kovida znatno proširile informacije koje se grade na stručno nepotpunim podacima.

"Moramo znati da je možda i sam uspeh imunizacije dugogodišnji, to sprečavanje nekih velikih i jakih zaraznih bolesti, u stvari i uticalo na to da u jednom trenutku sama imunizacija uđe u krizu, ali to nije slučaj koji se dešava samo kod nas, već se dešava i svuda u svetu", navela je Jovanovićeva, apelujući na roditelje da ne odlažu obaveznu vakcinaciju dece i da se o svim dilemama posavetuju sa pedijatrima.

Zdravlje mladih i važnost preventivnih pregleda

Institut svake godine sprovodi istraživanja o zdravstvenom ponašanju školske dece na reprezentativnom uzorku. Rezultati pokazuju da mladi prepoznaju značaj zdravih izbora, ali da je u praksi neophodno dodatno raditi na usvajanju zdravih stilova života, pravilnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti.

Na kraju razgovora, direktor Batuta uputila je jasnu poruku građanima "da ne treba zaboraviti da je deo medicine preventivna medicina, da od nje sve počinje, da smo svi učesnici u jačanju same preventivne medicine u našoj zajednici".

"Ja pozivam sve naše slušaoce da razmisle kada su poslednji put bez ikakvog zdravstvenog problema otišli na preventivni pregled u svoj dom zdravlja", zaključila je Jovanovićeva.