U Srbiji godišnje više od 10.000 razvoda: Zašto sporovi o deci i imovini traju godinama

Advokat Lazar Borozan, u emisiji Prvog programa Radio Beograda ističe da statistički podaci pokazuju da je broj razvoda veći nego ranije, ali da treba uzeti u obzir i broj brakova u kojima bi ljudi želeli da se razvedu, ali ostaju u formalnim zajednicama.

"Procenat formalnih razvoda jeste oko trećine, on je čak nešto manji nego što je u zemljama zapadne Evrope ili u Americi, ali je svakako veći nego pre", navodi Borozan.

Kao glavne razloge za porast broja razvoda advokat vidi ekonomsku samostalnost ljudi, veći naglasak na individualnosti, kao i nedostatak društvene stigme koja više ne opterećuje partnere koji odluče da prekinu brak.

Zašto sporni razvodi traju i do nekoliko godina?

Dok sporazumni razvod na jednom ročištu može trajati svega par meseci, razvodi po tužbi koji uključuju maloletnu decu mogu se odužiti na više godina. Razlog tome je obaveza suda da, pored samog razvoda, reši niz drugih ključnih pitanja:

• Vršenje roditeljskog prava: Kome će dete biti povereno na samostalno vršenje prava ili da li će se primeniti model zajedničkog vršenja.

• Održavanje ličnih odnosa: Način na koji će dete viđati roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo.

• Doprinos za izdržavanje (alimentacija): Visina finansijskih sredstava koje roditelj odvaja za dete.

U ovakve postupke uključuje se i Centar za socijalni rad, dečiji psiholozi, pedagozi, a po potrebi i sudski veštaci kako bi se utvrdilo šta je najbolje za dete.

Borozan navodi da se u oko dve trećine slučajeva deca poveravaju majci, dok se u 20 do 30 odsto slučajeva određuje zajedničko vršenje roditeljskog prava.

"Kada se kaže da je procenat očeva koji dobiju starateljstvo 10 ili 15 odsto, treba imati u vidu da je jako mali broj očeva to i pokušavao ranije, jer je postojala neoboriva pretpostavka da dete bude kod majke. Danas mlađi očevi u praksi znatno češće postavljaju to pitanje", objašnjava Borozan.

Mit o "nedavanju razvoda" i problemi sa rigidnim tumačenjem zakona

U javnosti se često može čuti izraz "neću ti dati razvod". Advokat Borozan naglašava da to u praksi nije moguće, jer je pravo na razvod po Ustavu i Porodičnom zakonu elementarno pravo koje niko ne može trajno sprečiti. Ipak, komplikovanjem sudskog postupka i otvaranjem brojnih sporova, nezadovoljan partner može uticati na to da proces traje godinama umesto nekoliko meseci.

Poseban problem u praksi, prema rečima advokata, predstavljaju situacije u kojima brak formalno egzistira dok traje dugotrajan sudski spor oko dece i imovine. To sa sobom nosi niz zakonskih i životnih posledica:

• Supružnici ne mogu zasnovati novi brak niti novu vanbračnu zajednicu sa pravnim dejstvom imovine.

• Ostaje se formalno-pravno odgovornim za dugove supružnika.

• Ukoliko majka koja želi razvod dobije dete sa novim partnerom tokom trajanja spornog braorazvodnog postupka, zakon automatski smatra supruga formalnim ocem, što otvara složene sudske procese osporavanja očinstva.

Kao potencijalno rešenje za ove situacije, Borozan sugeriše primenu instituta delimične presude iz Zakona o parničnom postupku, kojom bi sud mogao da formalno razvede brak, dok bi o ostalim složenim pitanjima nastavio da odlučuje u okviru istog procesa.

Kada se odlučiti za sud, a kada za sporazum?

Advokat Borozan savetuje parovima da razvod ne posmatraju kao sredstvo za kažnjavanje supružnika ili dokazivanje pobede, već kao priliku da se neuspešan odnos okonča uz što manje stresa i troškova.

"Uvek treba pokušati sa sporazumom i ostaviti lični animozitet po strani, prevashodno zbog dece. Mirno rešenje predstavlja najbolji put. Međutim, ako dogovor obezvređuje višegodišnji doprinos u braku ili nije najbolji po dete, apsolutno ne bi trebalo a priori izbegavati sud, jer sud može efikasno da zaštiti prava", napominje, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "Jutro je", advokat Lazar Borozan.