Ekstremno nizak nivo Dunava, ugrožena plovidba i biljni i životinjski svet - hidrolog otkriva šta nas čeka u avgustu

Sušni i topli talas koji traje širom Srbije doveo je do rekordno niskih vodostaja na najvećim rekama. Na Dunavu se pojavljuje sve više sprudova, dok je količina vode u koritu na istorijskom minimumu, što ugrožava plovidbu, proizvodnju električne energije i rečne ekosisteme.

Hidrolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Dejan Vladiković rekao je da su ovogodišnji niski vodostaji stigli znatno ranije nego što je uobičajeno.

"Najniži vodostaji obično se beleže krajem avgusta, a ove godine ekstremno niski nivoi zabeleženi su već krajem jula. Razlog su višemesečni deficit padavina i veoma male zalihe vode u snežnom pokrivaču tokom zime“, rekao je Vladiković.

Prema njegovim rečima, RHMZ je još pre mesec dana izdao upozorenje na niske plovidbene nivoe, a na potezu Dunava od Bezdana do Bogojeva već su zabeleženi istorijski minimumi u poslednjih 50 godina merenja.

Pad vodostaja se nastavlja

Hidrološki modeli ne ukazuju na značajnije poboljšanje tokom avgusta.

"Očekujemo tek sporadične padavine, koje neće biti dovoljne za oporavak vodostaja. U narednih desetak dana na delu Dunava od Bezdana do Bogojeva moguć je dodatni pad od deset do 15 centimetara, što će dodatno otežati situaciju“, naveo je Vladiković.

Uzrok niskih vodostaja nije samo suša u Srbiji, već nedostatak padavina u gotovo čitavom slivu Dunava.

"Izrazita suša traje od maja u južnoj Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj, Češkoj i posebno Mađarskoj. U Srbiji je južno od Save i Dunava bilo nešto više padavina, ali one nisu bile dovoljne da poprave stanje“, objasnio je Vladiković.

Dodao je da je dodatni problem to što je od februara količina vode u snežnom pokrivaču bila ispod višegodišnjeg proseka.

Ozbiljne posledice za plovidbu i energetiku

Niski vodostaji već stvaraju velike probleme u rečnom saobraćaju. Turistički kruzeri gotovo da više ne saobraćaju uzvodnim delom Dunava, dok teretni transport funkcioniše otežano.

"Velike barže više ne mogu da plove punim kapacitetom, pa se teret pretovara u manje barže sa plićim gazom“, rekao je Vladiković.

Posebno je pogođena proizvodnja električne energije. U akumulaciju hidroelektrane Đerdap trenutno pristiže oko 1.500 kubnih metara vode u sekundi, što je blizu istorijskog minimuma.

"Elektroprivreda pokušava da održi ravnotežu između proizvodnje električne energije i raspoloživih količina vode, ali je proizvodnja već redukovana“, istakao je.

Ugrožen i biljni i životinjski svet

Osim privrede, ugrožen je i ekološki status reka.

"Niski protoci znače manje rastvorenog kiseonika u vodi. Zbog visokih temperatura voda se dodatno zagreva, što može ozbiljno ugroziti riblji fond i druge organizme u rekama“, upozorio je Vladiković.

Za značajniji oporavak vodostaja, prema procenama hidrologa, bilo bi potrebno više epizoda obilnih padavina, sa ukupno najmanje 100 do 150 milimetara kiše raspoređenih širom centralne Evrope.

"Takav scenario ne očekujemo tokom avgusta. Dugoročni modeli pokazuju da bi određeno poboljšanje moglo da usledi tek u septembru“, rekao je Vladiković.

Klimatske promene donose sve češće ekstreme

Govoreći o dugoročnim trendovima, Vladiković je ocenio da klimatske promene dovode do sve učestalijih hidroloških ekstrema.

"Stručna javnost godinama upozorava da će se ovakve pojave sve češće smenjivati – od naglih i razarajućih poplava do ekstremno niskih vodostaja. Zbog toga je neophodno prilagođavanje klimatskim promenama i podizanje svesti o njihovim posledicama“, zaključio je Vladiković.

Nivo Dunava utiče i na proizvodnju struje

Katastrofalno nizak vodostaj Dunava ozbiljno utiče na rad energetskog sektora u Srbiji. Zbog smanjenog dotoka vode, hidroelektrana Đerdap 1 trenutno proizvodi tek oko trećine uobičajene količine električne energije. Ipak, elektroenergetski sistem funkcioniše stabilno i snabdevanje građana električnom energijom nije ugroženo, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Brodovi i barže plove sa znatno manjim teretom, pa je uvoz nafte i naftnih derivata Dunavom sveden na svega 20 do 25 odsto uobičajenog obima. Uprkos tome, zahvaljujući državnim robnim rezervama i alternativnim pravcima snabdevanja, na benzinskim pumpama nema nestašica goriva.

Novinarka RTS-a Ružica Vranjković navela je da hidroelektrane u proseku obezbeđuju oko trećine ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji, pri čemu Đerdap 1 i Đerdap 2 zajedno proizvode približno četvrtinu ukupne struje. U godinama sa obilnim padavinama udeo hidroenergije može da dostigne i do 40 odsto.

Međutim, trenutni dotok vode u Đerdap, koji iznosi oko 1.600 kubnih metara u sekundi, blizu je istorijskog minimuma.

"Proizvodnja u Đerdapu je značajno smanjena, a najveći problem je što prognoze ne pokazuju da će uskoro doći do značajnijeg povećanja dotoka vode“, istakla je Vranjkovićeva.

Probleme imaju i termoelektrane, kojima je voda neophodna za hlađenje postrojenja. Iako je rad termoelektrane Kostolac otežan zbog nižeg vodostaja, situacija za sada nije kritična. Termoelektrane u Obrenovcu rade stabilno, a proizvodnja uglja na kopovima je zadovoljavajuća uprkos visokim temperaturama.

"Slični problemi prisutni su širom Evrope. Zbog visokih temperatura i manjka vode pojedine zemlje privremeno smanjuju ili obustavljaju rad nuklearnih elektrana. Reaktori su, između ostalog, privremeno isključivani u Rumuniji, Mađarskoj i Francuskoj, dok se sa sličnim izazovima suočava i bugarska nuklearna elektrana", rekla je Vranjkovićeva.

Visoke temperature dodatno povećavaju potrošnju električne energije zbog intenzivnijeg korišćenja klima-uređaja. Istovremeno, Srbija se suočava i sa spoljnim izazovima na energetskom tržištu, uključujući nestabilne cene nafte, geopolitičke rizike i neizvesnost oko poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS).

Prema rečima Vranjkovićeve, otežan transport nafte Dunavom povećava troškove snabdevanja, jer se deo količina mora dopremati drumskim i železničkim cisternama, što je znatno skuplje od rečnog transporta.