Desetine hiljada napuštenih gradilišta u Srbiji – šta se čeka i kako ubrzati investitore

U Srbiji, kako se procenjuje, ima gotovo 50.000 nezavršenih i napuštenih stambenih, poslovnih i fabričkih objekata, najviše u Beogradu. Razlozi za to su višestruki - od bespravne gradnje i nemogućnosti dobijanja upotrebne dozvole, do spornog vlasništva, stečaja ili bankrota investitora. Država je treći put produžila rok za njihov završetak koji je istekao u maju 2025. RTS je proveravao – dokle se stiglo sa rešavanjem problema napuštenih gradilišta?

U Nišu je sve teže naći infrastrukturno opremljenu lokaciju za gradnju, sa rešenim imovinskim pitanjem. S druge strane, ima deset napuštenih gradilišta, od stambeno-poslovnih do javnih objekata.

Jedno napušteno gradilište u centru grada u koje su uloženi milioni evra, počelo je da se zida pre 18 godina.

"U slučaju ovog konkretnog gradilišta, finansijski problem država može da reši, tako što bi pomogla u završetku radova, jer je ovo zgrada koja je finansirana iz javnih sredstava investitora Univerziteta u Nišu", kaže Slaviša Kondić, arhitekta i član UO Inženjerske komore Srbije.

U Beogradu 55 napuštenih gradilišta

Najviše nezavršenih objekata sa građevinskom dozvolom, dobijenom i pre 2009, ima u prestonici. Mnogi objekti su napušteni, a kod većine nije preciziran rok za završetak objekata.

Grad je uspeo da popiše 55 napuštenih gradilišta, i podelio ih u tri kategorije.

Gradski menadžer Miroslav Čučković kaže da su u prvoj kategoriji gradilišta koja su vlasništvo stranih država, dok drugu kategoriju čine objekti čiju rekonstrukciju i rehabilitaciju podržava država.

"Pre svega zbog Ekspa imamo 24 hotela od kojih je jedan, upravo u centru grada, koji je nekada bio napušten objekat, a sada se sprema za Ekspo", naveo je Čučković.

Posebnu kategoriju čine objekti koji su opterećeni restitucijom i nerešenim imovinsko-pravnim odnosima.

Republika Gvineja 60 godina planira da izgradi ambasadu u Kneza Miloša

U pozadini problema napuštenih gradilišta često stoje strani vlasnici. Tako zdanje u Ulici kneza Miloša već decenijama propada. Vlasnik kuće koja je pripadala porodici Bajloni je Republika Gvineja, koja već 60 godina planira da na tom mestu sagradi ambasadu.

U rešavanje oronule rezidencije uključeno je i Ministarstvo spoljnih poslova, iz kojeg podsećaju da Bečka konvencija podrazumeva nepovredivost diplomatskih prostorija.

V. d. generalnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova Dušan Kozarev tako navodi da Republika Gvineja Srbiju nije zvanično obavestila da napušta svoje diplomatske objekte, tako da taj objekat i dalje formalno-pravno pripada njima.

"Postoji spremnost naše strane da bude krajnje konstruktivna po tom pitanju. Tako da to sada u međunarodnom pravnom i diplomatskom smislu najviše zavisi od njih, ali radimo na tome da pokušamo da ubrzamo te pregovore i da dođemo do rešenja", rekao je Kozarev.

Kako ubrzati investitore

Primer savesnog i odgovornog građevinarstva daje Italija – posle roka za završetak gradnje, bez obzira na to da li je objekat gotov, investitor plaća gradsku rentu i porez na imovinu.

Dopisnica RTS-a iz Italije Sanja Lučić objašnjava da tamo postoji razvijen sistem kontrole i da lokalne vlasti imaju pravo da obustave radove i izreknu novčane kazne.

"Italija već godinama vodi politiku koja podstiče obnovu zapuštenih područja, umesto širenja gradnje na nova zemljišta. To ne znači da država poklanja bivše kasarne ili fabrike investitorima. Naime, najčešće se radi o javnim konkursima, prodaji ili partnerstvu između lokalnih vlasti i privatnih investitora", objašnjava dopisnica RTS-a.

U Srbiji je i sve više napuštenih fabrika na odličnim lokacijama, a njihovi vlasnici, tvrde upućeni, čekaju izmene urbanističkih planova, kako bi mogli da izgrade što više kvadrata. Do sada nijedan nesavestan investitor u Srbiji zbog toga nije kažnjen.