Da li se razoran zemljotres u Venecueli mogao predvideti i postoji li opasnost za Srbiju

Razoran zemljotres koji je pogodio Venecuelu ponovo je otvorio pitanja da li ovakve katastrofe mogu da se predvide, koliko na broj žrtava utiče kvalitet gradnje i da li postoji opasnost od sličnih potresa u Srbiji. Profesor Dragan Milovanović objasnio je da se vreme nastanka zemljotresa i dalje ne može pouzdano predvideti, dok je bivši ambasador Venecuele pri Ujedinjenim nacijama Miloš Alkalaj govorio o posledicama katastrofe i situaciji na terenu.

Raste broj žrtava dva zemljotresa koji su pogodili Venecuelu. Hiljade ljudi su povređene. Drugi zemljotres bio je najjači u toj zemlji u više od sto godina.

Najteže su pogođeni Karakas i područja severno i zapadno od prestonice, a spasilačke ekipe i dalje tragaju za ljudima zatrpanim ispod ruševina. Kako je saopšteno iz Ambasade Srbije, među stradalima i povređenima nema državljana Srbije.

Milovanović smatra da je veliki broj žrtava posledica, u velikoj meri, i neadekvatne gradnje.

"Zgrade koje nisu izdržale zemljotres, a morale su, značajno su doprinele da veliki broj ljudi nastrada", rekao je Milovanović.

Objasnio je da je prostor Srednje Amerike poznat po izraženoj vulkanskoj i seizmičkoj aktivnosti, ali da je severni deo Južne Amerike, gde se nalazi Venecuela, relativno mirnije područje i da se ovako snažan zemljotres nije očekivao, jer je poslednji sličan potres na tom prostoru zabeležen pre oko jednog veka.

Nauka, prema njegovim rečima, i dalje nema mogućnost da precizno predvidi kada će se dogoditi.

"Geološka saznanja su još uvek skromna. Nemamo mogućnost da kažemo kada se akumulirana energija oslobađa i zato nas ovakvi događaji zateknu", naveo je profesor.

Govoreći o razlikama između Venecuele i Japana, istakao je da slično snažan zemljotres ne mora da ostavi iste posledice ako su objekti građeni u skladu sa strogim seizmičkim standardima.

"Kada pogledate snimke, vidite da su se zgrade rušile kao kule od karata. To pokazuje da nisu bile dovoljno otporne na ovako snažan potres", ocenio je Milovanović.

On je dodao da, iako postoje brojni senzori i sistemi za praćenje tektonskih pomeranja, vreme nastanka zemljotresa još nije moguće pouzdano predvideti.

"Želeli bismo da možemo, ali još nemamo mogućnost da izmerimo količinu energije koja se akumulira duboko ispod Zemljine površine i da kažemo kada će doći do njenog oslobađanja", objasnio je Milovanović.

Koji su rizici u Srbiji

Osvrćući se na moguće rizike u Srbiji, Milovanović je istakao da je naša zemlja udaljena od najaktivnijih tektonskih zona i da se ovde uglavnom očekuju zemljotresi jačine između tri i pet stepeni Rihterove skale.

Srbija je dalje od glavnih tektonskih ploča, kaže profesor, koji ne očekuje zemljotrese poput onog u Venecueli.