Nestaju šampončići, stižu bambus i karton – kako se hoteli pripremaju za eru bez jednokratne plastike

Evropa od avgusta kreće u strože sprovođenje mera protiv jednokratne plastike u ugostiteljstvu. To ne važi za Srbiju, ali važi za mnoge destinacije na koje naši građani putuju — i otvara pitanje kada će slični standardi stići i kod nas.

Dejan Pejčinović iz Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES) pojasnio je da se ne radi o potpuno novoj regulativi, već o merama koje su deo šire evropske politike zaštite životne sredine i smanjenja otpada.

"Srbija i ugostiteljska industrija Srbije svakako prate svetske trendove, samim tim i trendove u Evropi“, rekao je Pejčinović, dodajući da je reč o uredbi koja je usvojena 2019. godine, a čija je primena započeta 2021. i 2022. godine. Prema njegovim rečima, ugostiteljski sektor širom Evrope već je imao dovoljno vremena da se pripremi za nove standarde.

Na pitanje šta će građani Srbije najpre primetiti prilikom boravka u hotelima, restoranima ili kafićima u Evropskoj uniji, Pejčinović kaže da ne treba očekivati velike i nagle promene.

Bambus, drvo i novi biorazgradivi polimeri

"Neće tu biti nekih velikih promena“, naveo je on, objašnjavajući da se jednokratna plastika postepeno zamenjuje materijalima poput bambusa, drveta i novih biorazgradivih polimera koji imaju manji negativan uticaj na životnu sredinu.

Prema njegovim rečima, najveće promene biće vidljive u sektoru brze hrane, gde se koristi velika količina ambalaže za jednokratnu upotrebu. Ipak, hotelska industrija takođe već sprovodi brojne mere koje su usmerene ka smanjenju upotrebe plastike.

Kao primere naveo je zamenu plastičnih kašika za obuću varijantama od bambusa, ukidanje plastičnih kesa koje se koriste u hotelskim uslugama pranja veša, kao i postepeno uvođenje drugih ekološki prihvatljivih rešenja.

Ekološki sertifikati

Pejčinović je podsetio i da u Srbiji već postoje hoteli koji poseduju međunarodno priznate ekološke sertifikate.

"Postoje ekološki sertifikati Zeleni ključ, Zeleni globus ili Zelena planeta“, naveo je on, dodajući da veliki hotelski lanci, ali i brojni nezavisni hoteli, već primenjuju standarde održivog poslovanja.

Govoreći o najvećim izazovima, objasnio je da je plastika decenijama bila jedan od najzastupljenijih materijala u ugostiteljstvu zbog svojih praktičnih osobina.

"Plastika kao materijal je nešto što se pokazalo jako praktičnim u upotrebi“, rekao je Pejčinović, podsećajući da je laka za proizvodnju, otporna na različite temperature i pogodna za najrazličitije vrste ambalaže. Ipak, naglašava da je smanjenje njene upotrebe deo mnogo šire priče koja se odnosi na održivi razvoj i zaštitu životne sredine.

"Mislim da je ovo sve jedan segment samo jedne šire priče koja je usmerena na održivi razvoj i na ekologiju i na čistiju planetu jednostavno“, dodao je.

Kada je reč o prisustvu jednokratne plastike u domaćim hotelima i restoranima, Pejčinović smatra da se njena upotreba već godinama smanjuje.

Kako je objasnio, najveći deo hotela već je usvojio brojne standarde i preporuke, dok su izuzetak pojedini bazenski kompleksi gde je upotreba stakla iz bezbednosnih razloga ograničena. U takvim slučajevima koriste se alternativni materijali poput melamina ili polipropilena, koji su namenjeni višekratnoj upotrebi.

On je naglasio da su i domaći dobavljači, kao i hotelska industrija u celini, spremni za promene koje dolaze.

Kao primer naveo je hotel "Šumadija“ u Aranđelovcu, koji je trenutno u procesu rekonstrukcije i u kome će, kako je rekao, biti primenjena brojna rešenja koja su već standard u međunarodnim hotelskim lancima.

Govoreći o evropskim planovima za naredne godine, Pejčinović je podsetio da su ciljevi postavljeni postepeno.

Prava potrošača

Prema važećim planovima, od 2027. godine potrošači bi trebalo da imaju pravo da donesu sopstvenu ambalažu prilikom kupovine hrane za poneti. Od 2028. godine proizvođači hrane biće u obavezi da nude ambalažu za višekratnu upotrebu, dok bi do 2030. godine iz upotrebe trebalo da budu izbačeni brojni plastični proizvodi koji su danas uobičajeni u hotelima i restoranima.

"Do 2030. godine, bar po toj uredbi, trebalo bi da se izbace i onaj mali šampončić iz hotela, plastične čaše, slamčice koje ste spomenuli i plastični pribor za jelo“, rekao je Pejčinović.

Bitno pitanje reciklaže

Prema njegovoj oceni, Srbija u pogledu smanjenja plastike u ugostiteljstvu ne zaostaje značajno za evropskim trendovima, ali postoji jedna oblast u kojoj su potrebna značajna unapređenja.

"Pitanje reciklaže je vrlo bitno pitanje“, istakao je Pejčinović, dodajući da je stopa reciklaže u Srbiji i dalje na niskom nivou u poređenju sa većinom evropskih zemalja.

On je podsetio da mnoge zemlje koriste različite modele podsticaja kako bi motivisale građane da više recikliraju – od novčanih nadoknada za povrat ambalaže do različitih sistema nagrađivanja. Sa druge strane, pojedine države primenu propisa obezbeđuju i kroz visoke kazne za one koji ne poštuju pravila.

Inicijativa HORES-a

Na kraju razgovora, Pejčinović je naglasio da je HORES još pre nekoliko godina pokrenuo inicijativu za potpuno ukidanje jednokratne plastike u ugostiteljstvu Srbije i da se kontinuirano radi na edukaciji hotelijera i zaposlenih.

"Jedna od stvari, recimo, kao jedan onako lagan primer za početak, je ukidanje bočica za šampone, gelove i tako dalje i uzimanje većih dispensera“, naveo je Pejčinović.

Kako je dodao, cilj ovakvih mera nije ušteda, već usklađivanje sa savremenim ekološkim standardima i smanjenje količine otpada koji nastaje u hotelima i restoranima.

"To je upravo usklađivanje sa regulativom Evropske unije i svetskim trendovima, znači da se smanji količina plastike“, poručio je Pejčinović.

Pejčinović je ocenio da će predstojeći Ekspo biti dobra prilika da Srbija pokaže da prati globalne trendove u oblasti održivog razvoja i zaštite životne sredine, kao i da domaće ugostiteljstvo može ravnopravno da odgovori zahtevima savremenog tržišta.