Đaci Trinaeste beogradske gimnazije na putu od "Plave grobnice do Kapije slobode"

Ideja o tom nesvakidašnjem i istorijski važnom studijskom putovanju rađala se dugo. Prema rečima direktora Trinaeste beogradske gimnazije interesovanje je poraslo posle obeležavanja stogodišnjice bitke na Kajmakčalanu 2016. godine i završetka Prvog svetskog rata 2018. godine, odnosno izlaska knjige "Bitka na Kajmakčalanu" autora Igora Gojkovića.

Zajedno s bivšim učenikom Aleksandrom Alimpijevićem i ocem Jovanom Babićem iz crkve Arhangela Gavrila, koji su više puta boravili na tim mestima, Vučković je došao na ideju da na vrh planine Nidže odvede i đake. Posle pauze, koju je nametnula pandemija koronavirusa, i sam direktor je dobio priliku da poseti to istorijsko mesto, što je potpuno promenilo njegovu perspektivu o školskim ekskurzijama.

"Kako sam stao na to tle, odjednom su neke zavese pale. Odjednom sam shvatio da je to ono što mi nismo osećali, a snažno je nedostajalo. Jer su sve naše ekskurzije počinjale s Vidom, s možda najtragičnijim mestom naše istorije, koje sve nas ostavlja rastužene, pune pijeteta i neke priče zašto se to našem narodu događa. Onda odemo na Zejtinlik, a ne vidimo šta je bilo između uopšte", objašnjava Vučković.

Od tuge na Vidu do ponosa na Kajmakčalanu

Vučković ističe da su reakcije učenika na ostrvu Vido i na samom vrhu Kajmakčalana potpuno različite, ali neraskidivo povezane. Dok je na Vidu vladala tišina ispunjena tugom i pijetetom, uspon na 2.500 metara nadmorske visine doneo je sasvim drugačija osećanja.

"Sada, kada imamo ovo iskustvo, kada sam u dva navrata video đake na vrhu Kajmakčalana, ja ne mogu da vam opišem koliko je to duboka radost, kakvo ozarenje, koje sadrži i onu tugu sa Vida. Ali je to jedna briljantna pobeda bila. Jedan narod se za šest meseci vinuo od dna Jonskog mora do 2.500 metara visine, gde su bili neosvojivi bugarski položaji. I to je jedna poruka deci, neverovatna“, ističe direktor Trinaeste gimnazije.

Koliko je ovaj poduhvat odjeknuo u javnosti govori i podatak da je nakon prve posete 2016. godine direktora pozvao čovek srpskog porekla iz Makedonije i kroz suze mu zahvalio rečima: "Vi nemate pojma šta ste učinili za nas".

O tome šta su srpski vojnici uradili 1916. godine svedoči i podatak da su Bugari vrh Kajmakčalana zvali "Borisov grad", po prestolonasledniku Borisu, smatrajući ga potpuno neosvojivim.

Film "Kapija slobode" i uspon po surovim vremenskim uslovima

Da terenska nastava ima neuporedivo veći uticaj na đake od klasičnih lekcija, potvrđuje i kratki film "Kapija slobode", koji je o ovom usponu snimio učenik odeljenja III-7 Mihajlo Vila.

"On i sam komentariše, kaže da to mi danas učimo iz digitalnih sadržaja, iz udžbenika, ali otići na samo mesto, videti... To ima svoju energiju i to vas nosi i to vas promeni, definitivno", kaže direktor gimnazije.

Sam uspon na Kajmakčalan bio je izuzetno zahtevan, kako emotivno, tako i fizički. Tokom drugog putovanja, đaci su se suočili sa surovim planinskim uslovima.

"Mi smo imali vetar od 70 kilometara na sat. Imali smo subjektivni osećaj temperature oko minus deset. Većinom su devojčice bile, što je posebno fascinantno. Mislim da nikada toliko žena i devojčica nije izašlo na vrh Kajmakčalana kao za vreme ova naša dva studijska putovanja. Ma niko nije, čak ni nije se ni žalio, niti pomišljao da odustane", ponosan je direktor.

Tokom prvog putovanja 2016. godine, na vrh se popela gotovo cela generacija – oko 230 učenika, zajedno sa svim razrednim starešinama, vodičima i vozačima.

Istorijska lekcija – kako se pobeđuje

Vučković se osvrnuo i na reči kustosa na Krfu koji je đacima postavio ključno pitanje o tome šta treba da naučimo iz mesta kao što su Vido, Krf, Kajmakčalan i Solunski front.

"Pa jednu stvar - kako se pobeđuje. Šta treba da se radi da bi se pobedilo u složenim istorijskim okolnostima?", prenosi Vučković reči kustosa, dodajući da boravak na ovim mestima ljude sigurno čini boljima i ponosnijima na sopstvenu istoriju.

Apel drugim školama i planovi za novu ekspediciju

Ovakva vrsta putovanja u Trinaestoj beogradskoj gimnaziji polako prerasta u tradiciju. Škola već planira sledeći uspon za oktobar, što će biti prilika da i treća generacija maturanata zakorači na "Kapiju slobode". Ako se plan ostvari, broj učenika ove škole koji su stupili na vrh Kajmakčalana dostići će blizu 800.

Direktor Vučković se nada da će njihov primer slediti i druge obrazovne ustanove u Srbiji, ali upozorava da su za ovakav poduhvat neophodne ozbiljne i sistematske pripreme.

"Posebno bih se radovao da krenu Valjevska gimnazija, gimnazije iz Loznice i Šapca, jer je Drinska divizija, njihova divizija, odigrala presudnu ulogu u bici za Kajmakčalan. Osam hiljada njihovih boraca su nekako promenili tok istorije našeg naroda. Ali ako se odluče na to, da se dobro pripreme, to je potrebno. To je planina, to je opasno. Može da naiđe magla. Nije staza označena. Potrebna je navigacija, potrebni su neki planinari u pratnji, potreban je doktor. I da sva deca znaju gde idu i zašto idu“, ukazuje Bojan Vučković u emisiji Prvog programa Radio Beograda "Jutro je" .