Dečje igračke pod lupom - čak 80 odsto ne ispunjava bezbednosne standarde

Na listi opasnih i nebezbednih proizvoda koju objavljuje Evropski sistem za brzo uzbunjivanje RAPEKS godinama se nalaze i dečje igračke. Čak dve trećine ukupnih prijava odnosi se na proizvode namenjene deci. Da li je to upozorenje i za potrošače u Srbiji koji preko istih onlajn platformi kupuju iste proizvode? 

Predsednica Republičke unije potrošača Vesna Perinčić ističe da razloga za zabrinutost ima.

"Apsolutno treba da se zabrinemo. Istraživanja Evropskog udruženja za zaštitu potrošača, ali i Evropske industrije igračaka, pokazala su da nije bezbedno kupovati preko pojedinih onlajn platformi jer standardi bezbednosti koji se primenjuju u Evropi nisu isti kao oni u zemljama iz kojih uglavnom dolaze ti proizvodi, pre svega iz Kine“, navodi Perinčićeva.

Prema njenim rečima, najveći stepen nebezbednosti utvrđen je kod dečjih igračaka. Dansko udruženje za zaštitu potrošača ispitalo je 121 proizvod i utvrdilo da je čak 60 odsto nebezbedno, odnosno da sadrži štetna hemijska jedinjenja, među kojima je i bisfenol.

"Evropska industrija igračaka utvrdila je da 80 odsto ispitivanih proizvoda nije usaglašeno sa evropskim standardima bezbednosti. Pošto je reč o proizvodima za decu, to je izuzetno alarmantan podatak, kako za zemlje Evropske unije, tako i za Srbiju“, ističe Perinčićeva.

Zakonska regulativa u Srbiji

Govoreći o zakonskoj regulativi u Srbiji, ona podseća da su oblast bezbednosti proizvoda uređena Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda i Zakonom o bezbednosti proizvoda opšte upotrebe.

"Zakoni propisuju kazne za privredne subjekte koji proizvode, uvoze ili stavljaju u promet nebezbedne ili obmanjujuće proizvode. Takođe, u Srbiji postoji nacionalna platforma NEPRO, koja objavljuje podatke dobijene od evropskog sistema RAPEKS“, navodi Perinčićeva.

Ona objašnjava da proizvodi koji se stavljaju u promet moraju da ispunjavaju propisane bezbednosne standarde kako bi se sprečili rizici od mehaničkih povreda, strujnog udara, gušenja, trovanja i drugih opasnosti.

Kada je reč o proizvodima koji se uvoze preko registrovanih kompanija, oni prolaze kontrolu na carini, gde se proverava dokumentacija i oznake bezbednosti. Međutim, situacija je drugačija kada proizvode naručuju fizička lica.

Dodatni oprez za onlajn kupovinu

"Ukoliko se roba naručuje direktno iz Kine preko onlajn platformi, postoji veliki stepen rizika jer takve pošiljke niko ne proverava pre nego što stignu na adresu kupca“, upozorava Perinčićeva.

Zbog toga potrošačima savetuje dodatni oprez.

"Ne preporučujemo kupovinu tehničkih proizvoda zbog opasnosti od strujnog udara, niti dečjih igračaka, jer je dokazano da mogu sadržati povećane količine štetnih hemijskih jedinjenja i sitne delove koji mogu dovesti do gušenja ili trovanja dece“, kaže Perinčićeva.

U istraživanju Alternative za bezbedne hemikalije, koja je sprovedena u beogradskim prodavnicama, od 30 proizvoda koji su kupljeni u beogradskim prodavnicama 19 je imalo povišen nivo ftalata, toksičnih materija koje se dodaju u plastiku.

Oni su pronađeni u dečjim kabanicama, rančevima, kozmetičkim torbicama i u drugim proizvodima. Dakle, oprez pri kupovini, posebno kada su u pitanju predmeti koje će koristiti deca.