Od Fruške gore do Turske – kako volonteri OTIS-a stižu prvi tamo gde je najteže

Danas OTIS broji preko stotinu volontera u Novom Sadu, Beogradu, Subotici i Kragujevcu. Njihovi članovi su pretežno studenti sa različitih fakulteta, ali volontiraju i građani.

Gotovo da ne postoji misija u Srbiji, u kojoj nisu učestvovali, a kada im je to logistika dozvoljavala, u pomoć su pritekli i drugim zemljama.

Dunja Halilović, pi-ar OTIS-a, navodi da je Spasilačko-medicinska misija pritekla u pomoć čak i Turskoj, u gradu Kahranmanmarasu, gde su proveli sedam dana.

"Zatim se desio pad nadstrešnice prvog novembra 2024. godine, i tu smo među prvima bili na terenu, već nekih pola sata nakon samog urušavanja. Takođe, prošle godine u martu kada je bila potraga za nestalom devojčicom u Ubu, kasnije i u požarima na jugu Srbije na poziv Sektora za vanredne situacije Republike Srbije", rekla je Halilovićeva. 

Deluju uglavnom na poziv vatrogasaca ili Zavoda za urgentnu medicinu, dobro su obučeni i izlaze pravovremeno na teren. Pre dve nedelje, pomogli su u evakuaciji povređene osobe na Fruškoj gori, koja je zahtevala specifičnu tehniku izvlačenja.

Član OTIS-a Konstantin Prodanović objasnio je da njihova obuka obuhvata osnovnu medicinu spasavanja, tehničko spasavanje, ponašanje na pristupačnom terenu, pretragu za nestalim osobama.

"Ono što ne može da se nauči, to su sve nepredviđene okolnosti koje se dešavaju svakodnevno", istakao je Prodanović.

Svaka uspešno završena misija nagrada je po sebi, dok teška iskustva stvaraju ožiljke i nova su lekcija za čitav tim.

Prodanović se prisetio potrage za dvogodišnjom Dunjom u kojoj je tim učestvovao.

"U potrazi za Dunjom, devojčicom od dve godine, smo bili na terenu čitavu noć gde smo uprkos našem planiranom toku akcije i nekim putevima koje je trebalo da pretražimo nailazili na privatne posede, na neke stvari koje nisu bile ucrtane na karti i koje na drugačiji način zapravo ne bismo mogli da otkrijemo", objasnio je Prodanović.

Halilovićeva je ispričala njihova iskustva kada je tim učestvovao u potragama i u Turskoj.

"U Turskoj recimo dok smo radili, dešavali su se i naknadni potresi, tako da je tu bila opasnost, a što se tiče nadstrešnice, opet nekako taj ljudski momenat i ljudski faktor je bio nekako najrizičniji, zato što smo svi želeli što pre da izvučemo sve te ljude i onda su tu možda i neki nepromišljeni trenuci, ne gledamo ni gde stajemo", navela je Halilovićeva.

Svesni da je sve više izazova pred Sektorom za vanredne situacije, otvorili su konkurs za prijem novih članova koji traje tokom čitave godine, a kako najavljuju, uskoro će osnovati i nove lokalne organizacije i u drugim gradovima Srbije.