Video-nadzor u zgradama između bezbednosti i privatnosti – šta kaže zakon, a šta praksa

Procedura – od odluke do instalacije

Postavljanje kamera spada u investicione radove na zajedničkim delovima zgrade, što zahteva strogo definisanu proceduru.

"Potrebno je da se donese odluka na sednici stambene zajednice kako bi stanari bili obavešteni o ponudama. Mi insistiramo da to uvek budu firme koje imaju određene reference, kako bi svaki stanar znao da može da se obrati instituciji 24 sata u slučaju da mu zatreba snimak", navodi Nenad Radić.

Nakon odluke, potpisuje se ugovor sa firmom koja vrši ugradnju, a stanari odlučuju o tehničkim detaljima, poput onlajn pristupa snimcima, što firmama omogućava brže reagovanje i daljinsko preuzimanje materijala.

Granica privatnosti i uvid u snimke

Jedna od najvećih zabluda odnosi se na to gde kamere smeju da budu usmerene. Radić naglašava da nadzor mora biti postavljen isključivo u zajedničkim delovima – hodnicima ili ispred zgrade – tako da ne narušava privatnost pojedinca.

"Kamere ne smeju biti usmerene tako da hvataju deo ispred nečijeg stana. Ne moraju svi stanari da gledaju da li je neko nekome došao, u koje vreme i da li je nečiji stan prazan. Na to se mora voditi računa", upozorava on.

Psihološki efekat i "privatne" kamere u hodniku

Dosadašnje iskustvo pokazuje da video-nadzor najčešće pomaže u rešavanju problema, ali ima i snažnu preventivnu ulogu. Radić navodi primer gde je snimak neadekvatnog ponašanja u zgradi, pokazan počiniocu, trajno rešio problem.

Međutim, postavljanje privatnih kamera ili "lažnih" upozorenja u hodnicima od strane pojedinačnih stanara nije dozvoljeno bez dogovora sa ostalima.

"Sve što je u hodnicima zahteva odluku stambene zajednice. Vi možete da radite iza vaših vrata šta hoćete, ali u hodniku morate da se dogovarate sa komšijama", jasan je upravnik.

Izazovi upravljanja – finansije i investicije

Osim bezbednosti, stambene zajednice se suočavaju sa problemima dotrajalih fasada, krovova i liftova u zgradama starim preko 40 godina. Zbog rasta cena radova, Radić rešenje vidi u kreditiranju preko poslovnih banaka.

Takođe, naglašava da je institucija profesionalnog upravnika zaživela, uprkos čestim nesuglasicama na sednicama ili nepoznavanju zakona.

"Dosta se toga pomerilo sa mrtve tačke, jer sada postoji pravni osnov da se neko zaduži, ali i način sankcija ako se odluke ne poštuju. Bitno je odgovarati na pozive stanara i u što kraćem roku rešavati probleme koji su u okviru naše branše", zaključuje Radić u emisiji Prvog programa Radio Beograda "Jutro je".