Granice pucaju pod teretom – kilometri kamiona i milioni izgubljenih sati, Srbija traži rešenje sa EU

Dok Evropa ubrzano zatvara rupe u bezbednosnom sistemu i digitalizuje granice, Zapadni Balkan ulazi u leto sa starim problemom – kilometrima kamiona, kolonama automobila i milijardama koje cure dok roba stoji.

Od aprila je potpuno operativan novi evropski EES sistem elektronske kontrole ulazaka i izlazaka, koji menja način na koji građani Srbije, ali posebno profesionalni vozači, ulaze u EU.

U trenutku kada globalna trgovina trpi nove pritiske, brzina prelaska granice postaje pitanje konkurentnosti cele ekonomije. A dok država pokušava da ubrza legalne tokove robe i ljudi, paralelno raste i siva zona transporta.

Ranko Šekularac iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture rekao je za RTS da privreda trpi velike gubitke zbog dugog čekanja na graničnim prelazima između Zapadnog Balkana i Evropske unije.

Kamioni godišnje provedu između 26 i 28 miliona sati na prelazima.

To direktno dovodi do gubitaka privrednog rasta, ne samo Srbije već i zemalja Evropske unije, rekao je Šekularac.

Kao najopterećenije naveo je granične prelaze Batrovci i Horgoš, ističući da problem ne može da se reši samo na nacionalnom nivou.

"Taj problem u velikoj meri prevazilazi naše dvorište. Taj problem mora da se rešava na nivou Evropske unije i Evropske komisije i mi intenzivno kao Vlada Republike Srbije, kao ministarstvo imamo komunikaciju sa Evropskom unijom, Evropskom komisijom, konkretno sa ambasadorom Evropske unije u Srbiji. Verujem da ćemo brzo doći do nekih rešenja", rekao je Šekularac.

Prema njegovim rečima, uvođenje EES sistema i biometrijske identifikacije prelazaka dodatno je usporilo proces.

"Naši vozači nisu turisti niti migranti. To je njihovo radno mesto i ne bi smeli da budu tretirani kao bezbednosni rizik", istakao je Šekularac.

Dodao je da Srbija intenzivno komunicira sa Evropskom komisijom i državama članicama kako bi profesionalni vozači dobili poseban status prilikom prelaska granica.

"Uputili smo predloge rešenja na više adresa i tražimo modele koji bi omogućili brži protok robe i ljudi", naveo je on.

Nelegalni prevoz putnika

Tragedija na putu Šabac–Ruma, u kojoj su život izgubili putnici koji su, prema navodima medija, koristili prevoz dogovoren preko aplikacije za povezivanje putnika, otvorila je pitanje koje prevazilazi pojedinačnu nesreću – koliko je takav prevoz bezbedan, ko ga kontroliše i koliko novca prolazi mimo sistema

"Taj vid prevoza nije samo nelegalan i nezakonit, već i veoma opasan. Putnici često nemaju nikakve informacije o vozaču, njegovim kvalifikacijama ni tehničkoj ispravnosti vozila", upozorio je Šekularac.

On je naveo da su poseban problem digitalne platforme koje povezuju putnike i nelegalne prevoznike.

"Ne radi se više o podeli troškova goriva, već o organizovanom nelegalnom prevozu koji funkcioniše kao siva ekonomija", rekao je on.

Prema njegovim rečima, inspekcije trenutno imaju ograničena ovlašćenja, ali su kontrole pojačane, naročito nakon poslednje nesreće.

"Do sada je privremeno oduzeto 213 vozila korišćenih za nelegalan prevoz, ali to je samo mali deo problema“, kazao je Šekularac.

On je ocenio da nelegalni prevoz u pojedinim segmentima učestvuje i do 50 odsto u javnom prevozu putnika, što je, kako je rekao, "crvena linija" koju država ne može da toleriše.