Jedna čaša vode – trista komaraca, kako građani mogu da spreče najezdu

Sa dolaskom toplijeg vremena, Beogradom se, pored mirisa lipa, širi i dobro poznato zujanje. Svake godine stiče se utisak da je komaraca "nikad više", ali stručnjaci objašnjavaju da situacija nije alarmantna, već je reč o prirodnom ciklusu i aktivaciji određenih vrsta komaraca. Beograd, grad na ušću dveju reka, sa gustom vegetacijom duž obala Save i Dunava, predstavlja idealno stanište za njihovo razmnožavanje. Zato su izletišta poput Ade Ciganlije i Košutnjaka među prvima na udaru takozvanih rečnih i šumskih komaraca.

"Ovo je period godine kada dolazi do aktivacije rečnog ili šumskog komarca koji svoje stanište nalazi ne samo uz obalu reka, nego i ispod lišća, u blatu, u dupljama drveća. Njegova aktivacija je za ovaj period godine dosta značajna, odnosno svake godine se aktivira u ovo vreme", objašnjava Dubravka Planinac, doktor veterinarske medicine iz Sektora ekologije "Gradske čistoće".

Monitoringom je potvrđena pojačana brojnost ovih vrsta, a problem dodatno komplikuje činjenica da su oni dobri letači i često dolaze sa teritorija koje nisu u nadležnosti gradskih službi.

Nisu svi komarci isti: Od rečnih letača do kućnih napasti

Ipak, za komarce koji nam najčešće dosađuju u stanovima i dvorištima nisu odgovorni ni Sava ni Dunav, već mi sami.

Reč je o takozvanom kućnom komarcu, vrsti koja ima veoma mali radijus kretanja, svega stotinak metara. Kako mu i ime kaže, ovaj komarac se razmnožava u našoj neposrednoj blizini, koristeći svaku stajaću vodu koju mu ostavimo na raspolaganju.

"Apelovala bih ovom prilikom na naše sugrađane jer nam stvarno mogu pomoći u borbi protiv komaraca", ističe Planinac i navodi frapantan podatak: "Ako znamo da iz jedne čaše u kojoj stoji voda može izleteti negde oko trista jedinki kućnog komarca, jasno je koliki je naš uticaj. Podlošci od saksija, stare gume, burad, sve to može biti izvor."

Pražnjenjem ovih malih rezervoara vode, građani direktno smanjuju broj komaraca u svom okruženju, a time i rizik od bolesti poput groznice Zapadnog Nila, koju upravo ova vrsta najčešće prenosi.

Istine i zablude o zaprašivanju

Jedna od najvećih briga građana vezana je za sredstva koja se koriste prilikom suzbijanja komaraca. Mnogi se pitaju da li su preparati kojima se prskaju ulice i parkovi štetni za ljude, decu i kućne ljubimce. Dubravka Planinac uverava da razloga za strah nema.

"To su preparati koji su registrovani, koji su upisani u listu biocidnih proizvoda", naglašava ona. Reč je o piretroidima, vrsti insekticida koja je izabrana upravo zbog niske toksičnosti za ljude i životinje.

Koncentracije koje se koriste su veoma male, prilagođene insektima, a timovi koji vrše zaprašivanje su stručno obučeni za rukovanje ovim sredstvima, čineći ceo proces još bezbednijim. Iako nema opasnosti, savet je da se građani sklone dok vozilo ne prođe, a već posle desetak do petnaest minuta boravak napolju je potpuno bezbedan.

Dok se "Gradska čistoća" bori protiv komaraca na javnim površinama, borba u sopstvenom domu i dvorištu ostaje na nama. Pored uklanjanja stajaće vode, lična zaštita podrazumeva korišćenje repelenata prilikom boravka u prirodi, postavljanje komarnika na prozore i vrata i boravak u klimatizovanim prostorijama.

Zanimljiv je i savet u vezi sa garderobom – komarce više privlače tamne boje, pa se tokom večernjih šetnji preporučuje nošenje svetlije odeće.