Srpski model veštačke inteligencije – institucije i kompanije ustupaju arhive za treniranje domaćeg sistema VI
U eri u kojoj veštačka inteligencija uglavnom komunicira na globalnim jezicima, Srbija je jedna od nekoliko evropskih država koje razvijaju sopstveni jezički model, kako bi zaštitila nacionalni identitet, podatke i digitalni suverenitet. Protokol o saradnji za izradu nacionalnog jezičkog modela za srpski jezik potpisan je između Kancelarije za IT i E-upravu i 11 institucija i medija, među kojima je i Radio-televizija Srbije.
Osnova svakog modela veštačke inteligencije su podaci. Što je baza bogatija, preciznija i autentičnija – to je model bolji. Upravo zato, u izradi nacionalnog jezičkog modela ključnu ulogu imaju institucije koje decenijama čuvaju jezik, kulturu i identitet.
RTS će ustupiti svoju bogatu arhivu – hiljade sati televizijskog i radijskog programa, tekstova i dokumentacije koji predstavljaju svojevrsnu digitalnu riznicu savremenog srpskog jezika.
Manja Grčić, generalna direktorka RTS-a, kaže da je jedan od osnovnih zadataka RTS-a da čuva srpski jezik.
"Srećni smo da učestvujemo na ovakvom jednom projektu koji radi baš to: čuva naš jezik, pomaže da se očuva i sada izgradi u tom virtuelnom svetu", istakla je direktorka Grčić.
Pitanje razvoja nacionalnog jezičkog modela veštačke inteligencije više nije samo tehnološko, već kulturno i političko pitanje. Sopstveni jezički model znači kontrolu nad podacima, ali i očuvanje jezika kao temelja identiteta jednog naroda.
Nezavisnost od stranih sistema i tehnologija
Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i E-upravu, kaže da ostajemo nezavisni od stranih sistema i stranih tehnologija.
"Podaci će se čuvati u našoj zemlji, u državnom data centru u Kragujevcu, gde smo obezbedili veliki memorijski prostor dovoljan za ovaj projekat, otprilike petabajt podataka", rekao je Jovanović.
Predsednik Vlade Đuro Macut ocenjuje da je razvoj jezičkog modela projekat od nacionalnog značaja.
"Na taj način ćemo zaštititi i svoju kulturu i svoje postojanje, ali ćemo na neki način i obezbediti bezbednost naših podataka i komunikaciju u tom velikom virtuelnom prostoru, s obzirom na to da je ćiriličko pismo nešto što je naš original, ali nešto što će nas i uvesti u zonu sigurne bezbednosti", rekao je Macut.
Usledio je poziv i drugim kulturnim, verskim, obrazovnim ustanovama i kompanijama da arhive ustupe na korišćenje kako bi se napravila jedinstvena baza podataka.
Коментари