Život pored rekonstrukcija, prelivanje gužve u Beogradu

Izgleda da se najviše isplati biti pešak u Beogradu. Kako se organizuje život u gradu dok traju radovi i da li može drugačije - to je tema Beogradske hronike.

"Izvini, kasnim, u gužvi smo ovde kod Autokomande. Stižem uskoro, u taksiju sam“, najčešća je rečenica onih koji se voze ulicama Beograda tokom dana.

Bilo da krenete nekuda automobilom, taksijem ili javnim prevozom tokom jutarnjeg ili popodnevnog špica neizbežne su gužve. Ali gužvi ima i van "zvaničnog špica".

"Kreće već od tri, pola četiri i ne završava se pre šest. Ali to više nema pravila, jer tolika je frekvencija vozila da i najmanja situacija, recimo na auto-putu može da napravi zakrčenje do Aerodroma od Gazele“, kaže taksista Vladimir Jovanović.

Kada se upadne u gužvu teško je iz nje izaći.

"Ja sam imao situaciju da sam vozio čoveka - vožnja je trajala pet ili šest kilometara. Pala je kiša, bio je špic, bilo je klizavo i vožnja od sedam kilometara je trajala sat i deset minuta. Čovek je odgledao film pozadi na telefonu“, naveo je taksista.

Ranije je bilo moguće tražiti alternativne rute i izbegavati gužve u glavnim ulicama, ali, trenutno vozači ne mogu da pronađu izlaz ni u manjim ulicama.

"Kad god sam pokušao nešto da izbegnem upadnem u još veću gužvu. Kad su te gužve treba koristiti ove navigacije, jer su u prednosti u odnosu na nas, bez obzira što i one nekad pogreše - one mogu da prepoznaju da li se negde nešto dogodilo. Na primer, na Gugl mapama ako vidite tamnobordo tražite neku alternativu, bilo kakvu. Kad uđete u bordo liniju onda više ne možete ništa da očekujete. Samo se prekrstiš“, kaže taksista.

Ni gradski prevoz nije imun na gužve

Ni vozila javnog prevoza nisu imuna na beogradske gužve. Iako idu žutom trakom i trebalo bi da brže prolaze, to najčešće nije slučaj. Ponekad su vozači prinuđeni da otvore vrata i puste putnike napolje, jer vozilo stoji više od 10 minuta.

Na ulicama je sve više automobila. U Beogradu je registrovano 650.000 vozila, što znači, na svakih 1.000 stanovnika oko 400 automobila.

U Beogradu je prosečno vreme putovanja od 18 do 20 minuta na 10 pređenih kilometara. Prosečan vozač koji svakodnevno vozi u špicu godišnje izgubi 150 sati najmanje - upravo zbog gužvi.

Statistički gledano, sreda i četvrtak u periodu od 16.30 do 17.30 su najgori termini, jer se tada vreme putovanja produžava za čak 60 odsto.

Oni koji do odredišta ne mogu peške, traže alternativu. Slavko Drinčić je rešenje pronašao na električnom trotinetu.

"Od Savskog trga do Bulevara kralja Aleksandra, na mestu gde stojimo, treba jedno šest-sedam minuta“, kaže Drinčić.

Tokom špica, prosečna brzina u centru grada često ne prelazi 20 kilometara na čas, tako da automobil možete da prestignete biciklom, trotinetom ili trčeći.