Zarobljeni u soliteru – nije dovoljno da postoji rampa, bitno je i kakva

U kolica, pa polako preko praga, onda do lifta, a onda – nek mu je sa srećom. Radiša Jovanović je u proteklih nekoliko meseci iz kuće izašao nekoliko puta. Kako kaže – nizbrdo i nekako, uzbrdo – nikako.

Kada mora da izađe, ne polazi bez zidarskih rukavica.

"Kupio sam molerske, zidarske rukavice da ne proklizavam, ipak guma je, pa se lakše držim kad se penjem. Da nema tih rukavica ja bih se skršio", priča Radiša.

Ispred njegove zgrade postoji rampa, nebezbedna i za njega, i za bilo koga ko koristi kolica. A takvih, bar u njihovoj zgradi, ima petoro.

"Posle silne moje molbe, a ja sam hteo da platim sam, jedino su produžili rukohvat za jedan metar, nagib nisu regulisali. Zvao sam Opštinu Novi Beograd – kažu nisu nadležni, zvao sam i Centar za socijalni rad, a naš upravnik zgrade se nonšalantno ponašao - kaže 'šta hoćeš, dobio si šta si hteo"', navodi Radiša. 

Prema Zakonu, investitor zgrade je dužan da u projektu ima ucrtan prilaz za osobe sa invaliditetom. Investitori, međutim, to ne poštuju uvek, a sankcija po pravilu izostaje. Javno preduzeće "Gradsko stambeno" ima jasna pravila kada su u pitanju rampe za osobe sa invaliditetom.

"Procedura je pre svega da nam se upravnik obrati zahtevom. Nije uvek moguće postaviti rampu, pozitivni propisi ne dozvoljavaju da nekome pomognete, a drugome odmognete. Kada ne postoje tehnički uslovi da se rampe postave su sledeći: Ako rampom onemogućite normalan prolaz pešacima – ako prođete preko trotoara, ako se ide preko zelene površine, ako se time remeti rasveta – tada dobijaju pisani odgovor da nije moguće napraviti rampu", kaže Igor Ćurčić iz Gradskog stambenog.

Najveći problem stare zgrade

Prema Pravilniku o projektovanju, planiranju i izgradnji nije dozvoljeno postavljati isuviše strmu rampu. Međutim, nekada ni volja institucija, pojedinaca i udruženja nije dovoljna.

"Dosta se uradilo po pitanju pristupačnosti zgradama za lica sa invaliditetom. Ipak, problem su stare zgrade i samim tim ako nema pristupačnosti zgradi, tad je osoba vezana za stan", ukazuje Gordana Pušara iz Udruženja osoba sa invaliditetom Beograd.

Ponekad investitor onemogući postavljanje rampe, ponekad zakažu stambene zajednice, a ponekad sam prostor to ne dozvoljava. Na kraju se sve, ipak, svede na dobre komšije i odlučnost onih za koje je svaki stepenik – teško premostiv.