Inkluzivno obrazovanje na pola puta – slepi i slabovidi učenici još čekaju jednake uslove

Ana Jovčić je na korak do diplome profesorke srpske književnosti i jezika. Iza nje je put pun prepreka s kojima se suočavaju slepi i slabovidi studenti – od dolaska na fakultet i kretanja po zgradi do neprilagođenih predavanja i nepristupačne literature.

Često se oslanjala na dobru volju kolega i pojedinih profesora koji su joj iščitavali knjige. Pomoć je stizala i od zaposlenih u Narodnoj biblioteci, koji su skenirali knjige i slali u Vord formatu koji govorni program može da iščita.

Kaže da se suočavala sa time da ne može da isprati nastavu.

"Neretko se dešavalo da kolege dobiju pripremljene materijale na crnom tisku, običnom pismu za ljude koji vide, ja pred sobom nisam kao slepa osoba imala materijal odštampan na Brajevom pismu", ističe Jovčićeva.

Teškoće u redovnim osnovnim i srednjim školama

Nije mnogo lakše pratiti nastavu ni u redovnim osnovnim i srednjim školama. U učionicama često nedostaju savremena pomagala za slepe i slabovide učenike, poput reljefnih tabli i aparata za matematiku, pisaćih mašina za Brajevu azbuku, snimača zvuka.

Više od nedostatka opreme decu pogađa kada ih nastavnici poštede nekih zadataka ili časova fizičkog vaspitanja, kada u njih ne veruju ili nemaju dovoljno vremena i znanja da im se posvete.

Drugačije je, priča Ana, u specijalnim školama. Nastavnici su bili edukovani kako da rade sa njima i kako slepo dete može da trči, da preskoči kozlić, da radi kolut unapred ili unazad.

"I to je uticalo kasnije na čitav život i na razvijanje te fine motorike i samopouzdanja, nisu smatrali unapred da mi nešto ne možemo, nego su nam davali zadatke i nekad ispitivali granice do kojih mi možemo da idemo", navodi Jovčićeva.

Zakoni dobri, praksa ne štima

Od starta do cilja sistem je za 16 godina prešao pola puta u uključivanju dece sa invaliditetom u redovno obrazovanje, ocenjuju u Savezu slepih Srbije.

Zakoni su dobri, praksa ne štima, pa se, kažu, dešava da osnovci sa oštećenim vidom započnu školsku godinu bez prilagođenih udžbenika jer ih, iako besplatno, dobijaju sa zakašnjenjem.

Jelena Stojanović iz Saveza slepih Srbije kaže da je za osnovne škole obavezno da se prilagođavaju udžbenici u audio-formatu ili na Brajevom pismu i da to oni, u saradnji sa izdavačkim kućama, rade o trošku države.

"Sve ostalo – kako se snađemo. Kad je reč o srednjim školama, tu radimo u skladu sa mogućnostima i potrebama učenika. Cena Brajeve knjige se može kretati od nekoliko stotina evra do hiljadu evra. Fakulteti nemaju zakonsku obavezu još uvek, nažalost, da literaturu prilagođavaju potrebama slepih i slabovidih studenata", ističe Stojanovićeva.

Inicijativa za ozakonjenje Brajevog pisma

Savez je ove godine državi podneo inicijativu za ozakonjenje Brajevog pisma, kako bi svi nastavnici koji rade sa slepom decom bili u obavezi da ga nauče.

Jelena Stojanović ukazuje da ni po specijalnim školama neki nastavnici ne znaju Brajevo pismo. "Prosto moraju da ga poznaju kako bi pomogli slepom detetu da se opismeni", naglašava Stojanovićeva.

Za punu inkluziju potrebno je i da usluge lični pratilac i pedagoški asistent funkcionišu, kaže pomoćnica poverenika za zaštitu ravnopravnosti Jelena Kotević.

Pedagoški asistent treba da pomogne detetu u savladavanju nastavnog gradiva, dok je zadatak ličnog pratioca da dete vodi u školu, tamo brine o njemu i vrati ga kući.

Kotevićeva napominje da je nedovoljan broj ličnih pratilaca, nažalost, u vezi sa obavezom lokalnih samouprava da navedenu uslugu pružaju za svoje građane na svojoj teritoriji i manjkom u budžetima lokalnih samouprava.

"Ili, prosto, neadekvatnog uspostavljanja prioriteta kada je reč o tome šta će lokalne samouprave finansirati", navodi Kotevićeva.

Iako jedni propisi uvode pedagoške asistente u škole, drugi koče taj proces.

Zašto u školama nema pedagoških asistenata

Snežana Vuković, pomoćnica ministra prosvete za inkluziju osetljivih grupa u obrazovanju, kaže da pedagoški asistent za decu sa smetnjama u razvoju u ovom trenutku ne funkcioniše u školama.

"Ministarstvo prosvete je pripremilo svu legislativu i svake godine budžetira određeni broj pedagoških asistenata koji bi pružili podršku deci sa smetnjama u razvoju, obučili smo preko 400 budućih pedagoških asistenata, čak i za korišćenje Brajevog pisma što je dodatna obuka, ali ono što u ovom trenutku Ministarstvo nije u moći da uradi, to je da izmeni određene uredbe koje zavise od nekih drugih institucija", objašnjava Vukovićeva.

U Ministarstvu prosvete navode i da je u proteklih nekoliko godina sredstvima iz budžeta finansirana izrada i nabavka više od 11.500 prilagođenih udžbenika za slepu i slabovidu decu u osnovnim školama, koje dobijaju besplatno, a da se zbog složenih procedura dešava da sa zakašnjenjem stižu do učenika.

Inicijativu Saveza slepih za ozakonjenje Brajevog pisma prosledili su, kažu, Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Besplatna tehnološka rešenja u resursnim centrima

Naglašavaju da u Srbiji ima 12 takozvanih resursnih centara – javnih ustanova koje pomažu deci sa smetnjama u razvoju da se lakše uključe u redovno obrazovanje, ali i njihovim nastavnicima i roditeljima.

Pomoćnica ministra prosvete kaže da na nacionalnom obrazovnom portalu Zavoda za unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja može da se pogleda portal koji su napravili zajedno sa njima, gde se nalaze sve jedinice asistivne tehnologije koje mogu da se preuzmu besplatno iz resursnih centara i koriste u svim tipičnim školama.

"Mislim da je to izuzetno važno, imaju Brajeve čitače, printere za reljefno štampanje i tako dalje", ističe Vukovićeva.

Potrebno je i da nadležni unaprede međusobnu komunikaciju i saradnju, kao i da se izdvajaju veća finansijska sredstva, kako bi deca sa invaliditetom bila ravnopravna u redovnom obrazovanju sa svojim drugovima i podsticana da istraju i razviju pune potencijale.