Srpski ugostitelji zarade na Jadranu i do 3.000 evra – ko služi goste u Srbiji

Hrvatskoj je potrebno 70.000 radnika u turizmu, a prošle godine izdato je oko 24.000 radnih dozvola za državljane Srbije. Prof. dr Snežana Štetić iz Balkanske mreže turističkih eksperata izjavila je za RTS da u najvećem broju slučajeva tokom letnje sezone mladi odlaze iz Srbije u Hrvatsku kako bi zaradili, ali i istovremeno posetili drugu zemlju. Ističe da se veliki deo zarađenog novca vraća u našu zemlju ili ga mladi koriste za štednju i putovanja.

Српски угоститељи зараде на Јадрану и до 3.000 евра – ко служи госте у Србији

Regionu su potrebni radnici u turizmu i ugostiteljstvu, prvenstveno tokom letnje sezone. Ovih dana nije neobično što se u beogradskom kafiću kafa naručuje na engleskom, jer strani državljani dolaze da rade i u Srbiju.

Hrvatska ove godine traži 70.000 radnika u turizmu, gde konobari mogu mesečno da zarade i više od 1.600 evra, a kuvari između 2.500 i 3.000 evra. I Crnoj Gori nedostaje još 25.000 ljudi za predstojeću sezonu.

Zarađuju, štede, putuju

Prof. dr Snežana Štetić, gostujući u Beogradskoj hronici, rekla je da naši mladi odlaze u Hrvatsku ili druge zemlje u regionu tokom letnje sezone jer žele da vide drugu zemlju i zarade, dok te iste poslove ne žele da rade u svojoj zemlji. Slično je i u drugim zemljama, kaže.

"Crnogorci ne žele da rade u Crnoj Gori, već odlaze u Srbiju i Hrvatsku, dok Hrvati odlaze u evropske zemlje. Naši mladi ljudi rade u zemljama regiona, to je način da zarade, štede ili putuju po Evropi. Ali, deo tog novca vraća se i u Srbiju", kaže Štetić, dodajući da se evropski fondovi u Hrvatskoj koriste i za angažovanje dodatne radne snage.

Na pitanje zašto se naši ljudi najviše prijavljuju za poslove sobarica i pomoćnih radnika, Štetićeva objašnjava da je razlog to što za ta zanimanja nema velikih zahteva – ne traži se visoko obrazovanje, ima dosta posla, ali manje odgovornosti.

"I u inostranstvu se dobro snalaze, gde je sličan problem sa manjkom radne snage. U Srbiji imamo kvalitetne stručne škole kada je reč o ugostiteljstvu i hotelijerstvu", ističe Štetićeva.

Dodaje da i stranci koji dolaze da rade u Srbiju prolaze kulturološku pripremu. Jezička barijera postoji, ali se prevazilazi poslovima gde jezik nije ključan.