Besplatna pravna podrška postoji u zakonu, šta sve koči primenu u praksi

Kada se ljudi nađu u složenim životnim situacijama potrebna im je i pravna podrška. Prvi oslonac često su nevladine organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava.

Savetovalištu protiv porodičnog nasilja svakodnevno se obraćaju žene, ali i muškarci, između ostalog, kako bi dobili informacije u vezi sa merama zaštite od nasilja u porodici, starateljstvom nad decom i razvodom.

Proganjanje, a ne "neprijatnost"

Pravnica u Savetovalištu protiv porodičnog nasilja Mina Grašić objašnjava da kada se desi situacija da neki muškarac prati ženu od posla do kuće, šalje joj kontinuirano poruke, pozive, zove njene prijatelje, porodicu, okruženje, žene to često shvataju samo kao jedan oblik neprijatnosti.

"To je zapravo proganjanje koje je i u našem Krivičnom zakoniku definisano kao krivično delo i to je ono što žene često ne znaju, da je to nešto što mogu da prijave i da se od toga zaštite. Nama muškarci često dolaze ukoliko imaju problematičan odnos sa bivšom partnerkom u smislu da nisu omogućeni da viđaju dete", navela je Grašićeva.

Zakon postoji, ali praksa kaska

Zbog službenika koji više puta šetaju stranku od šaltera do šaltera, umesto da joj pruže informacije o procedurama i pravima, građani su neretko prinuđeni da samostalno proučavaju propise, iako po Zakonu imaju pravo na besplatnu pravnu podršku u vidu opštih pravnih informacija i pomoći pri popunjavanju formulara.

Pored toga, ranjive kategorije, poput socijalno ugroženih građana, imaju mogućnost da ostvare i dodatnu besplatnu pravnu podršku – da im javni beležnik sastavi javnobeležničku ispravu ili da im posrednik pomogne u rešavanju spora. Troškove tih usluga zajednički snose opština ili gradska uprava i Ministarstvo pravde.

I kad novca ima, zahteva nema

Načelnica Uprave GO Savski venac Marija Sušić navodi da je u prethodnoj godini iz budžeta izdvojeno 100.000 dinara za besplatnu pravnu podršku, ali da ništa od toga nije utrošeno.

"Imali smo samo jedan zahtev za besplatnu pravnu podršku u sačinjavanju javnobeležničke isprave, ali građanin nije ispunjavao uslove propisane Zakonom. Što se tiče posredovanja u rešavanju sporova, za sve vreme koliko imamo službu besplatne pravne pomoći nismo imali nijedan zahtev", objasnila je Sušićeva.

Pod uslovom da su uopšte čuli za besplatnu pravnu podršku, građani se, prema rečima stručnjaka, suočavaju s brojnim preprekama u njenom ostvarivanju – zakonski uslovi su restriktivni, mnoge opštine ne izdvajaju dovoljno sredstava ili nemaju službu pravne pomoći. Tamo gde ona postoji dešava se da službenici koji bi trebalo da odlučuju o zahtevima za podršku, ne znaju da im je to nadležnost.

Medijacija kao brže rešenje

Posrednik u rešavanju sporova i registrovani pružalac besplatne pravne podrške Nela Savić kaže da Opština može da uputi stranku u posredovanje za dobijanje besplatne pravne podrške u predmetima.

"Stranka može da potraži pravnu pomoć, recimo, vršnjačkog nasilja ako ima dečiji dodatak, zatim ostvarivanju novčane socijale pomoći, žene žrtve nasilja, u porodičnim tim nekim sporovima i tako dalje. Brže rešavate vaš spor, po Zakonu mora da se završi u roku od 60 dana za razliku od suda koji može trajati i godinama", navodi Savićeva.

Posrednica navodi da je besplatna pravna podrška zaživela u Kruševcu i Novom Sadu, dok im se polako približava Gradska uprava Pančevo, koja je pomogla i izradu priručnika za obuku posrednika i zaposlenih u upravama i centrima za socijalni rad.

"Da bi ostvarili pravo na socijalnu pomoć, roditelji radno nesposobni, moraju da tuže, to je jedan nesrećni član Zakona, svoju decu da bi ostvarili pravo na tu novčanu socijalnu pomoć, ono što je jako dobro jeste da primenom besplatne pravne podrške ne moraju da tuže svoju decu, već to mogu da reše u postupku medijacije", dodala je Savićeva.

Šta je besplatna podrška javnog beležnika

U okviru besplatne pravne podrške kod javnog beležnika mogu se sastaviti testament, ugovori o doživotnom izdržavanju, raspodeli imovine za života, izjave poput saglasnosti za putovanje maloletnog deteta i druge javnobeležničke isprave, saopštava Ministarstvo pravde.

Navode da su prošle godine gradske i opštinske uprave imale ukupno 224 zahteva za besplatnu pravnu podršku.

"Prema izveštajima koje smo dobili, za 118 građana odobreno je sastavljanje javnobeležničke isprave, dok je za posredovanje u rešavanju sporova podrška odobrena za 60 korisnika. Opštu pravnu informaciju dobilo je 9.349 građana, a 3.468 korisnika imalo je je pomoć pri popunjavanju formulara", rečeno je iz Ministarstva.

Da bi besplatna pravna podrška bila dostupnija, mnogo je posla pred nadležnima, a potrebno je i povećati broj, po Zakonu, glavnih pružalaca podrške – trenutno su u registru Ministarstva pravde svega tri pravna fakulteta, 14 javnih beležnika i 38 posrednika.