Bezbednost u vrtićima pod lupom posle slučaja u Čačku – stručnjaci upozoravaju na propuste u sistemu

Da dečaka nema, primećeno je u trenutku kada su deca sa vaspitačima izašla u dvorište vrtića. Vaspitačica u čijoj se smeni dogodio propust, suspendovana je do okončanja disciplinskog postupka.

"Ne može biti odgovoran pojedinac"

Bosiljka Jovanović, predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja za RTS kaže da "ne može biti odgovaran pojedinac, nego svi u sistemu, od direktora do roditelja".

Ona je zato i upitala: "Zašto kapija nije bila adekvatno obezbeđena?"

"Imamo sisteme obezbeđenja, video nadzora i kamera, imali smo i ranije u nekim predškolskim ustanovama kartice da roditelj može da uđe, ali one nisu korišćene isključivo zbog bezbednosti, nego više zbog kontrole dolaska deteta u vrtić", kaže predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Adaptirani objekti za vrtiće često nisu bezbedni

Mnogi objekti su, kažu upućeni, namenski građeni da budu vrtići, ali objekti koji su adaptirani za tu namenu, češće krše bezbednosne propise.

Socijalna radnica Milica Marković iz Udruženja stručnih saradnika predškolskih ustanova rekla je da su dvorišta vrtića u kojima deca borave "često vrlo neobezbeđena" kao i da postoje objekti sa ogromnim dvorištima pa čak u nekim slučajevima "ne mogu da budu pokriveni svim merama bezbednosti".

Ovaj vrtić, u koji ide 110 dece, dobar je primer kako se brine o njihovoj bezbednosti. Direktori ponavljaju da je organizacija rada uvek u službi bezbednosti.

Gordana Radojičić, direktorka Vrtića "Dečje carstvo'' kaže za RTS da je struktura objekta takva da su vaspitne sobe udaljene od ulaznih vrata.

U vrtićkim grupama bude i pedesetoro dece

"Blizu vrata su kancelarije i neke prostorije gde rade i borave odrasle osobe, tako da ne može niko neprimećeno da priđe vratima. Ako već do samih vrata dođe, mi imamo sistem gde se nalazi elektronski taster, u visini koju deca ne mogu da dohvate", objašnjava direktorka vrtića "Dečije carstvo".

Često je i broj dece u vrtićima veći nego što je dozvoljeno. U vrtićkim grupama, kažu upućeni, bude i po pedesetoro dece, a programi su pisani za maksimalno sedamnaestoro dece po grupi.

Predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Bosiljka Jovanović kaže i da je problem upisa dece preko normativa to što ne postoji dovoljan broj radnih soba.

"Imamo primere da su u jednoj radnoj sobi smeštene dve grupe dece, ili grupa i po dece, to su načini na koji pokušavaju da smanje liste čekanja - što ne dovodi do dobrih uslova rada", zaključuje predsednica Samostalnog sindikata.

Upućeni dodaju da deca dolaze iz različitih porodičnih okolnosti i da je zadatak vaspitačica da prepoznaju njihove potrebe, ali i poteškoće. Odgovornost, međutim, ne vide kao jednosmernu.

U vrtićima je manje vaspitača nego što je zaista potrebno

Daliborka Mesar iz Udruženja vaspitača Beograd u razgovoru za RTS ističe i da su vrtići i vaspitači koji rade sa decom i brinu o njima zapravo "produžena ruka porodice" te da ono što se dešava u porodici treba i oni da znaju.

"Upravo zbog deteta treba da imamo informacije i o njihovom porodičnom životu jer neki odnosi, životne prilike utiču na dete. Roditeljima bih savetovala da o svemu što se dešava razgovaraju sa svojom decom o tome, da situacije koje mogu da izazovu neku promenu u ponašanju svakako podele sa vaspitačima", zaključuje Daliborka Mesar.

Iz sindikata tvrde i da nedostaju vaspitači. Kažu da pored teških uslova rada, niskih zarada mladi nemaju mnogo motiva za ovako odgovornu i tešku profesiju.