Izbrisane godine na spomeniku, ali ne i predanja o Karađorđevom barjaktaru

Umesto hrastove šume gde se krio danas bagremnjak, nema ni zemunice ni temelja okućnice pored urušenog bunara, ali ima priče o Karađorđevom junaku iz zaseoka u kome su Gavrilovići na vekovnim ognjištima.

"Pričali su mi moj deda i pradeda, zapamtio sam o njemu da je sa pedeset godina bio u boju. Bio je jako krupan čovek, mrga od čoveka, imao je perčine, onako dugu kosu upletenu u kikice. Po čemu je bio najpoznatiji osim što je bio barjaktar, on je iskoračao šanac, znači odmerio šanac gde će da se kopa, kako će da se kopa, gde su oni Turke u zasedi sačekali u tom šancu u kome je imalo kolje i gde su Turke smrtno potukli", naveo je Đorđe Gavrilović, potomak Sekule Gavrilovića.

Prepričava se i da je za zasluge od Karađorđa dobio imanje na upravljanje, da je bio dugovečan i razborit, ali je na sačuvanom spomen-obeležju među rodbinskim humkama vreme izbrisalo godine. Nisu izbrisana ni predanja.

"Prezivamo se Gavrilović, a zovu nas Sekulići zbog barjaktara, kako ne bi bilo na ponos, Karađorđev barjaktar, a mi potomci njegovi", rekao je Dragutin Gavrilović, potomak Sekule Gavrilovića.

Ponosni meštani na slavnog pretka

Ponosni su i svi meštani, u selu sa stotinak domaćinstava barjaktaru u čast spomen-ploča, ulica i istorijski podsetnik, da se ne zaboravi i junaštvo i zapisana reč meštanina koja se na slavnom Mišaru i dalje prenosi.

"Turci su onaj glavni dan boja bili Šarampov-opkolini, jedni se biju, a drugi iza njih peku kavu. Srpski konjanici dok su se pešaci iz šarampova tukli stajali su u Žabaru pa posle udariše kroz šumu te od Jelenče sela zateknu Turke i rasteraju", navodi se u kazivanju Sekule Gavrilovića.

"Da nije bilo Sekule Gavrilovića, čuvenog barjaktara iz Miokusa, mi ne bismo imali tako precizne podatke šta se to tačno dogodilo ovde u boju na Mišaru 13. avgusta 1806. godine. Dakle, one najpreciznije lokacije, važna mesta u samom boju, mesta lokacije Šarampova i strateške podatke koji su se nametali kao ključni faktori za jednu veliku i slavnu pobedu. Reči Sekule Gavrilovića je prvi objavio naš čuveni istoričar Božidar Kovačević u svom delu 'Prvi Srpski ustanak u rečima savremenika'", kaže vodič kroz muzejsku postavku "Boj na Mišaru" Filip Rajković.

Barjaktar iz Miokusa prepričao je strategiju čuvenog boja, a da nije bilo Mišarca Mate Krajinović ne bi se znalo gde je bio šanac u selu. Na istorijskom mestu 1870. godine, poginulim ustanicima, postavio je veliki hrastov krst. Umesto drvenog belega na stogodišnjicu bitke 1906. podignut je spomenik Karađorđu i mišarskim junacima.