Od praznika do praznika – Macura: Borba mora da se nastavi, nasilje nad ženama ostaje gorući problem

Istraživanja pokazuju da su rodni stereotipi i dalje duboko ukorenjeni. Prema podacima agencije Faktor plus, skoro 40 odsto anketiranih žena smatra da je njihova primarna uloga da budu supruge i majke, dok trećina ispitanika veruje da je glavna uloga muškarca da zarađuje.

Uprkos napretku, žene i dalje češće obavljaju neplaćene kućne poslove, ređe dolaze do rukovodećih pozicija i često se suočavaju sa diskriminacijom na radnom mestu.

Ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura rekla je u Jutarnjem programu da na današnji praznik žene u Srbiji slave što im je život kvalitetniji i bolji nego što je to bio život naših baka i mama.

"Ono za šta nastavljamo da se borimo jeste da za generacije koje dolaze život bude bolji nego što je on trenutno nama. Dakle, da budemo bezbednije, da budemo ravnopravnije i da budemo ekonomski samostalnije u budućnosti", navela je Macura.

Kao najveći izazov izdvaja prevenciju u suzbijanje nasilja nad ženama, koje, kako kaže, ostaje jedan od gorućih društvenih problema.

"Ne znači da su drugi problemi manje važni, ali ovo su svakako oni koji izazivaju veću pažnju pa se očekuje da postoji snažniji odgovor na određena pitanja i probleme koji se pojavljuju", istakla je ministarka.

Navela je da institucije imaju najvažniji zadatak – da obezbede što veću sigurnost žena kada je u pitanju tema suzbijanja i prevencije nasilja.

"Neminovno je razvijanje jednog partnerskog odnosa sa svim akterima u društvenom životu koji mogu da doprinesu tome da se ova tema podigne na visoki nivo i da svakodnevno, ne samo kada je Osmi mart, bavimo temom koja može da osnaži žrtvu da prijavi nasilje ili nekoga ko se nalazi u neposrednom okruženju", objasnila je Macura.

Pada broj ubijenih u porodičnom nasilju

Podseća da je Srbija među prvim državama koje su ratifikovale Istanbulsku konvenciju i da je nakon toga usvojen zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

Prema njenim rečima, od 2013. godine do danas broj ubijenih u slučajevima porodičnog nasilja smanjen je za više od 40 odsto.

"Bila je potrebna snažna politička volja da se donese zakon koji se odnosi na prevenciju porodičnog nasilja. Upravo tim zakonom uspeli smo da smanjimo broj ubijenih žena, i muškaraca naravno, u situacijama porodičnog nasilja za više od 40 procenata", rekla je Macura.

Naglašava da je najveći broj ljudi koji rade u sistemima koji se nalaze na prvoj liniji odbrane žena od nasilja - vrlo empatičan i odgovoran.

"Međutim, postoje pojedinci koji ne rade dovoljno dobro svoj posao i u tom smislu ponekada u zavisnosti koja je situacija i gde se pojavila kriza vi možete da zaključite da celokupna institucija ne radi dobro, što nije slučaj, jer se radi o pojedincima", naglasila je ministarka.

Kako dodaje, neophodno je raditi na edukaciji i jačanju kapaciteta zaposlenih u sistemu, ali i sankcionisati one koji ne postupaju odgovorno.

"Da budemo dovoljno hrabri i snažni da prepoznamo one pojedince u institucijama koji ne rade dovoljno dobro svoj posao zato što to ne žele, ne shvataju dovoljno ozbiljno, unižavaju iskustva žrtve i tako dalje, i da se sa tim pojedincima svakako zahvalimo", istakla je Macura.

Ekonomska osvešćenost i "stakleni plafon"

Govoreći o ekonomskom osnaživanju žena, ministarka navodi da su pomaci vidljivi, između ostalog i kroz rad sigurnih kuća.

Poseban izazov, kako kaže, predstavlja i takozvani "stakleni plafon" koji ženama otežava napredovanje u karijeri.

Kao primer navodi iskustva iz Niša i Kragujevca, gde se kroz saradnju sigurnih kuća, lokalnih samouprava i kompanija ženama koje su preživele nasilje omogućava zaposlenje i samostalan život.

"Često se dešava to da se kvalifikacije žena dovode u pitanje. Dakle, mi stalno nešto moramo da se dokazujemo", rekla je ona.

Dodaje da žene često ulažu mnogo više energije kako bi dokazale da zaslužuju pozicije koje zauzimaju.

"Ja imam utisak da žene zaista ulažu 150 odsto snage i energije u aktivnosti da pokažu da su zaslužile da budu tu", navela je Macura.

Projekti na lokalnom nivou

Govoreći o projektima koji se sprovode na lokalnom nivou, ističe da su prošle godine podržane 22 lokalne samouprave i više od 100 organizacija, a projekti su bili različiti.

Kao primer navodi opštinu Merošina, gde su podržane ženske organizacije koje se bave preradom višanja, kroz obezbeđivanje pristupa vodi kako bi mogle da nastave proizvodnju.

U Trsteniku je, kako je navela, podržano opremanje stana koji će služiti kao prihvatilište za žrtve nasilja, dok su u Novom Pazaru podržane sportistkinje koje postižu značajne rezultate.

Ministarka će u narednim danima učestvovati i na zasedanju Komisije UN o statusu žena u Njujorku, gde će se razgovarati o globalnim izazovima.

"Tema je zvanično, pre nego što su počeli ratovi, pre nego što je počeo ovaj poslednji rat na Bliskom istoku, bila položaj žena koje su starije od 65 godina, da se bavimo njihovim ekonomskim osnaživanjem, njihovim situacijama nasilja kojima su izložene. Međutim, mislim da će se diskurs prilično okrenuti", navela je Macura.

Na kraju razgovora poručila je da je ključno da se menja svest u društvu. "Ja bih volela zaista da mi svi zajedno pomognemo generacijama koje dolaze da shvate da je ravnopravnost pravo, a ne privilegija", poručila je Macura.