Kriza u mlekarstvu – koji su mehanizmi na raspolaganju državi i da li je rešenje u uvođenju prelevmana

Zahtevi proizvođača mleka su obustavljanje uvoza svih poljoprivrednih proizvoda i omogućavanje otkupa viškova u robne rezerve radi stabilizacije tržišta.

Traže novu regulaciju tržišta nakon stabilizacije cena, uvođenje kvota i obavezne inspekcijske kontrole i laboratorijske analize na graničnim prelazima.

Smatraju da treba nastaviti otkup mleka za proizvođače kojima je obustavljen otkup, uz obavezu da otkupljivači preuzmu sve količine.

Zahtevaju odgovornost za urušavanje poljoprivrede i odgovornost svih koji su svojim delovanjem uništavali poljoprivrednu proizvodnju i, kako tvrde, ugrozili egzistenciju poljoprivrednika.

"Nemoguće je obustaviti uvoz"

Profesor Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže za RTS da je prvi uslov nemoguće ispuniti imajući u vidu obaveze koje smo kao država preuzeli i da se rešenje mora tražiti u nekom drugom pravcu.

Na pitanje da li bi neke kratkoročne mere imale efekta, Rajić napominje da svaki sporazum sadrži stavke koje su zaštitne, koje štite domaće tržište.

"I u ovom slučaju ja mislim da mi nemamo baš jake adute. Naravno, treba razgovarati, treba pratiti situaciju jer ona se menja iz meseca u mesec. Za sad nismo još u situaciji u kojoj smo bili 2015. godine, kada smo uveli prelevmane", navodi Rajić.

Poljoprivrednici se pozivaju na članove 40 i 41 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji kažu da države mogu da uvedu odbrambene trgovinske mere, ako dokažu da se u njihovu zemlju uvozi nešto po damping cenama.

"Mora se dokazati veza između pada cene i proizvodnje"

Profesor Rajić ističe da tu ima još jedan uslov, a to je da postoji uzročno-posledična veza između cene i pada proizvodnje, a kako kaže, tog pada nema.

Prema njegovim rečima, bez dokazivanja te veze, nema ni razgovora.

Poljoprivrednici, za razliku od ranijih protesta, sada ne traže veće subvencije već sistemska rešenja – uvođenje kvota, prelevmana i strožih kontrola kvaliteta na granici, kako bi se smanjio uvoz.

Rajić ističe da su prelevmani mogući, ali u da moraju biti u skladu sa međunarodnim sporazumima, kao i da kvote nose rizik reciprociteta.

Podseća da su 2015. godine prelevmani na sir pomogli stabilizaciji tržišta, jer je dokazano da je reč o damping cenama. Danas bi, kako kaže, to upravo i bio jedini održiv način zaštite domaćeg tržišta.

"Cena mleka posledica i globalnih kretanja"

Govoreći o mlekarstvu, navodi da pad otkupnih cena nije posledica samo uvoza, već i globalnih kretanja.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta upozorava da, prema procenama Food and Agriculture Organization (FAO), 2026. može biti kritična za mlečnu industriju, uz očekivani sezonski višak ponude i dodatni pritisak na cene do leta.

Rajić smatra da je očuvanje domaće proizvodnje mleka strateški interes, ali da proizvođači moraju da povećaju efikasnost i smanje troškove. Kao jedno od rešenja navodi mogućnost otkupa viškova za robne rezerve i proizvodnje mleka u prahu, uz napomenu da bi to predstavljalo dodatno opterećenje za budžet.