Marković: Za mlade Hrvate Tompson je uticajniji od istorijskih udžbenika – potrebni su kontekst i kritika, ne brojke

Uoči Dana državnosti, u razgovoru o tome šta đaci zaista uče iz istorije i da li nastava podstiče kritičko mišljenje ili se svodi na memorisanje činjenica, otvoreno je pitanje uloge škole u oblikovanju znanja i identiteta. Istoričar Predrag Marković istakao je da „VI može da prevari“, zbog čega je ključno da nastava ne počiva na pukom ponavljanju podataka već na kritičkom odnosu prema izvorima i razumevanju konteksta. „Identitet je kao glavica luka i ima mnogo slojeva“, ukazao je Marković, upozorivši da je nametanje jedne isključive predstave o nacionalnom identitetu pojednostavljen pristup.

Istraživanje sprovedeno tokom dve decenije u 15 zemalja, kroz analizu 32 studije, bavilo se pitanjem šta učenici zaista uče i pamte sa časova istorije. Obuhvaćeni su đaci stariji od devet godina, najčešće uzrasta između 16 i 18 godina, a fokus je bio na njihovom doživljaju nastave, a ne na stavovima nastavnika ili obrazovnim politikama.

Između testova i "muške" perspektive

Rezultati pokazuju da učenici istoriju najčešće vezuju za sadržaj iz udžbenika i ono što se ocenjuje na testovima, retko preispitujući izbor tema i izostavljene perspektive.

Ispitanici ističu interesovanje za kontroverzne i "tamne" aspekte prošlosti, kao i za porodične i identitetske narative koji su u nastavi nedovoljno zastupljeni, uz ocenu da se istorija dominantno prikazuje kroz mušku, vojno-političku perspektivu.

Istoričar Predrag Marković ocenio je da je pitanje šta učenici pamte iz istorije dugo predmet istraživanja i u Srbiji, podsećajući da se time godinama bavi njegova koleginica Ana Radaković.

Na pitanje šta je njega lično opredelilo za istoriju, odgovorio je u šaljivom tonu: "Zaboravio sam više nego što sam znao", naglašavajući da se iza tog pitanja krije više složenih problema.

Zašto da pamtimo godine kad chat gpt sve zna?

Prema njegovim rečima, od 2022. godine postavlja se novi nivo dileme – čemu insistiranje na faktografiji u dobu veštačke inteligencije.

"Čemu činjenice kada VI (veštačka inteligencija) sve zna?", upitao je Marković, ocenjujući da je model po kojem je dobar đak onaj ko reprodukuje brojeve i podatke postao anahron.

Ipak, upozorio je da tehnologija nije nepogrešiva.

"VI može da prevari", naglasio je Marković, ističući da je upravo zato ključno razvijati kritičko mišljenje.

Pedagoška zagonetka: "Bio jedan čovek..."

Kao primer značaja konteksta naveo je pedagošku zagonetku britanskog istoričara Artura Čepmena.

"Bio je jedan čovek koji je voleo životinje, bio vegetarijanac, gradio auto-puteve i ujedinio svoj narod bez metka – ko je to?", upitao je Marković, ukazujući da bez šireg okvira nijedna činjenica nije dovoljna za razumevanje. Odgovor – Adolf Hitler – poslužio je kao ilustracija opasnosti selektivnog predstavljanja prošlosti.

Osvrćući se na odgovore učenika, Marković je ocenio da đaci često daju "očekivane odgovore", naročito uoči značajnih datuma i praznika.

"Ratni zločinci su učili istoriju u bratstvu i jedinstvu"

Prema njegovoj oceni, veza između školskih udžbenika i kasnijih društvenih sukoba često se preuveličava.

"Ratni zločinci su učili najkorektnije udžbenike 'bratstva i jedinstva'", podsetio je Marković, naglašavajući da uticaj nastavnih programa nije jednostavan niti jednosmeran.

Govoreći o ulozi istorije u izgradnji identiteta, istakao je da identitet nije jednoslojan.

"Identitet je kao glavica luka, ima mnogo slojeva", objasnio je Marković, upozoravajući da je nametanje jedne, isključive predstave o tome "šta znači biti Srbin" pogrešan pristup.

Podsetio je i na iskustvo ideoloških nametanja iz prošlosti.

"Mi stariji se sećamo marksizma, koji nije doprineo marksističkom obrazovanju", konstatovao je Marković.

Zašto nastavnici istorije ne stižu do ratova devedesetih

Prema njegovim rečima, problem nastave nije samo sadržaj već i ograničen fond časova.

"Oni ne stignu do ratova devedesetih", ukazao je Marković, objašnjavajući da se učenici u tom periodu već pripremaju za prijemne ispite.

Zbog malog broja časova, kako je naveo, nastava se često svodi na "skelet – osnovni paket informacija", dok za razvijanje analitičkih veština nedostaje vreme.

Iako se u javnosti često pokreće pitanje zastupljenosti žena i manjina u nastavi, Marković je ocenio da se situacija postepeno menja.

"Sada ima mnogo više sadržaja o ženama, deci i svakodnevici", naveo je Marković, ukazujući na izborne predmete i dodatne materijale koji proširuju tradicionalni okvir političke i vojne istorije.

Udžbenici - nemoćni pred masovnom kulturom

Istovremeno je upozorio da uticaj masovne kulture može biti snažniji od školskih udžbenika.

"Tompson je uticajniji za sliku prošlosti hrvatske mladeži nego njihovi udžbenici, a čovek je polupismen", ocenio je Marković, ističući da emocionalni naboj popularne kulture često nadjačava akademski pristup. Taj primer, kako je zaključo, pokazuje koliko je teško kontrolisati način na koji mladi formiraju predstave o istoriji.

"Hijerarhija je izvrnuta. Marko Perković Tompson ima veći emotivni uticaj na to kako mladi Hrvati zamišljaju svoju prošlost, nego ozbiljni i pomalo dosadni udžbenici", zaključio je istoričar.

Kao ključnu veštinu koju istorija može da pruži izdvojio je kritički odnos prema izvorima.

Obrazovanje kao sposobnost postavljanja pitanja

"Ako je negde istorija korisna, to je da se prepozna kada novine lažu", poručio je Marković, naglašavajući da je sposobnost postavljanja pitanja i razumevanja konteksta suština obrazovanja, još od vremena starih Grka.

Govoreći o Danu državnosti i Sretenju, istakao je da taj datum objedinjuje borbu za slobodu i borbu za demokratiju.

"Sretenje je trenutak kada smo bili najbolji u Evropi", ocenio je Marković, pozivajući da se istorijski događaji posmatraju u širem evropskom i svetskom kontekstu, a ne samo kroz datume i imena.