Tri dana, tri godišnja doba – koje tegobe treba da nas zabrinu

Doktor Sergej Pantić kaže da građani Hitnu pomoć najčešće zovu kada dolazi do nagle promene vremena.

"Iskreno, najviše zovu kada dolazi do nagle promene vremena – bilo da je u pitanju otopljavanje ili naglo zahlađenje. Kada se vreme ustali nekoliko dana, broj poziva se vrati u normalu", navodi Pantić.

Istakao je da beogradska Hitna pomoć dnevno ima 150 do 160 intervencija, a od toga pedesetak bude na javnom mestu.

"Ali uglavnom te tegobe koje nastaju zbog promene vremena su blaže prirode", dodaje Pantić.

Utiče li promena vremena na probleme sa krvnim pritiskom

Govoreći o pacijentima koji imaju probleme sa krvnim pritiskom, Pantić kaže da terapija isto deluje bez obzira na to koje je godišnje doba, ali da se mi leti i zimi drugačije ponašamo.

"Mi zimi jedemo više masnoće, jedemo slaniju hranu. Naša kuhinja je takva da preterujemo sa solju. So je neophodna za organizam, ali ako pojedete krišku hleba, to je sasvim adekvatna količina soli za jedan dan. Međutim, mi jedemo i kiseli kupus i sarme i naše meso se soli, naš sir. Naša ishrana je suviše slana", objašnjava doktor.

Navodi da devet grama soli drži litar tečnosti.

"Jednostavno, vi imate i veću količinu krvi u opticaju i veći pritisak, više opterećujete srce, više opterećujete bubrege i to pravi mnogo veće tegobe za ceo organizam", dodaje Pantić.

Koliko je ispravan savet o slojevitom oblačenju

Doktor Pantić naglašava da se na vreme ne može uticati, ali da postoje ljudi koji su osetljivi na promene atmosferskih uslova.

"Ima ljudi koji su meteoropate i reaguju na promene vremena, ali oni se vremenom naviknu. To nisu tegobe koje traju nekoliko dana, već ih imaju godinama i znaju šta treba da rade", navodi Pantić.

Na javnim mestima, dodaje, najčešće se događaju kolapsi, malaksalost i vrtoglavica.

"Nada Macura je ušla u legendu sa svojom pričom o slojevitom oblačenju, ali to je potpuno tačno", napominje Pantić.

Na pitanje da li je tačna teorija da je organizmu potrebno između 24 i 48 sati da se navikne na promenu vremena, doktor kaže da je to individualno.

"Sve zavisi, nisu svi ljudi isti, neko se navikne za par sati. Norveška, recimo, ima mnogo ozbiljniju, oštriju klimu od naše, ali oni kažu da nema lošeg vremena, ima samo loše odevenih ljudi. Znači, treba se adekvatno obući", kaže Pantić.

Koliko je šetnja korisna i zašto zima ne treba da nam bude prepreka

Umor, glavobolja, nesanica i uznemirenost češći su krajem zime, a razlog je pre svega manje kretanja i boravak u zatvorenom prostoru.

"Zimi se manje krećemo, mnogo smo više u zatvorenom prostoru, sedimo ispred televizora, sedimo na poslu po ceo dan. Jednostavno, hladno je napolju, mrzi nas da izađemo, čekamo proleće-leto da bismo se više kretali. Znači, ako ljudi žive zdravije i gledaju da se zdravije hrane, da ne puše, da se više kreću, svaki dan bar minimum pola sata neke dnevne aktivnosti, blage šetnje", naveo je Pantić.

Savetovao je svima da tokom predstojećih dana praznika odu u prirodu dva ili tri sata, jer će time mnogo više učiniti za svoje zdravlje. 

Mladima i zdravima savetuje da se ne obaziru na meteorološke prilike.

"Jedna blaga šetnja u prirodi, da vas malo oznoji, mnogo će prijati. Ne šetnja od izloga do izloga, već prava šetnja. I ako ste pod nekim stresom, kada se prošetate, drugačije ćete razmišljati", dodaje Pantić.

Šta ako nas danima boli glava

Za kraj, doktor Pantić je dao i savet ljudima koji osećaju tegobe ovih dana.

"Moj savet je da onaj ko ima glavobolju kada su ovakve meteorološke prilike, trebalo bi da proveri krvni pritisak. I ako su te tegobe česte, obavezno da se jave svom lekaru koji će ga uputiti u laboratoriju. Znači, da se proveri da nismo malokrvni. To nije ni retkost ni čudo. Iako se trudimo da se zdravo hranimo, treba proveriti krvnu sliku. Preporuka je za starije bar dva puta godišnje i to ako nemaju zdravstvenih tegoba, a ako imaju zdravstvenih tegoba, to je sasvim druga priča", ističe Pantić.