Posledice bombardovanja

Za 78 dana NATO agresije, više od 1.000 borbenih aviona lansiralo je oko 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. NATO je priznao da je bačena 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom na 112 lokacija, najviše na Kosovu i Metohiji.

Iako je na mestima gde je upotrebljena municija sa osiromašenim uranijumom i gde su bombardovana hemijska postrojenja zabeležen značajan porast malignih, kardiovaskularnih i drugih oboljenja, još ne postoji ozbiljna studija koja bi dokazala njihovu direktnu vezu sa bombardovanjem.

Već prve studije, rađene godinu dana posle bombardovanja, dokazale su prisustvo uranijuma u organizmu ljudi koji su živeli u blizini područja na kojima je dejstvovano projektilima sa osiromašenim uranijumom i kod onih koji su bili angažovani na čišćenju tih lokacija.

Rezultati ispitivanja bili su istovetni sa nalazima rađenim kod američkih vojnika, koji su bili angažovani u Iraku 1999. godine.

"Direktne posledice evidentirane su već 11 godina posle agresije NATO na SRJ. Treba pomenuti one najteže - porast malignih oboljenja, porast anomalija na potomstvu, porast spontanih pobačaja", rekao je doktor Radomir Kovačević sa Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu Srbije.

Kovačević kaže da kada se pogledaju procenti onda su sve te stope gotovo duplirane u odnosu na vreme pre 1999. godine.

Najnovijim ispitivanjima Zavod za javno zdravlje u Vranju ustanovio je da je broj obolelih od malignih bolesti u Pčinjskom okrugu dva i po puta veći nego ranije, ali da je ista slika i u Braničevskom i Kolubarskom okrugu i u centralnoj Srbiji.

Opasnost od zaostalog radijacionog rizika

Doktor Eržika Antić iz Zavoda za javno zdravlje u Vranju ne može sa sigurnošću da tvrdi da je porast oboljevanja od malignih bolesti direktno povezan sa radioaktivnom municijom odnosno sa bombardovanjem.

"Da bi utvrdili da je to baš zbog toga, moramo da krenemo sa monitoringom zdravstvenog stanja stanovništva", objašnjava Antić.

Četiri lokacije na jugoistoku Srbije gađane municijom sa osiromašenim uranijumom dekontaminirane su 2007. godine.

"Nemamo potvrdu da je osiromašeni uranijum ušao u životni ciklus. To pokazuju rezultati monitoringa, ali oni nisu dovoljni. Rezultate moramo da pratimo u dužem vremenskom periodu. Realno postoji opasnost od zaostalog radijacionog rizika", naveo je Slaviša Simić iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.

Prema izveštaju Programa UN-a za životnu sredinu, velike posledice ostavilo je dejstvo NATO snaga na industrijska postrojenja jer su hemikalije čije se dejstvo može porediti sa bojnim otrovima nekontrolisano otišle u životnu sredinu.