Vraća se vojni rok u Srbiji – jesu li mladi spremni da ostave mobilne telefone i uzmu pušku u ruke

Srbija se sprema za povratak obaveznog vojnog roka i ulazi u ciklus najvećih ulaganja u odbranu u novijoj istoriji. Već od septembra ili oktobra počinje evidentiranje vojnih obveznika, dok bi prvi regruti u kasarne mogli u decembru ove ili u martu naredne godine.

Za potrebe vojnog roka budžetom je određeno oko 86,5 miliona evra u naredne tri godine, dok ukupna izdvajanja za sistem odbrane i bezbednosti dostižu oko 2,65 odsto BDP-a, pri čemu više od polovine novca odlazi na investicije, poručio je predsednik Srbije.

Pripreme u kasarnama i kadrovima već u toku

Urednik emisije Dozvolite Goran Janićević kaže da je povratak vojnog roka izvestan, iako još nije precizno utvrđen termin početka.

"Imamo pomeranje vraćanja obaveznog vojnog roka, sada je to kraj ove ili početak naredne godine", dodaje Janićević.

Podseća da su rekonstrukcije i renoviranja objekata u pojedinim kasarnama počela još 2024. godine, dok su tokom 2025. intenzivirani radovi na smeštajnim kapacitetima za regrute.

Ističe da se paralelno radi i na nabavci naoružanja i vojne opreme, budući da Srbija više od 15 godina nema redovno služenje vojnog roka, a broj vojnika na dobrovoljnom služenju znatno je manji od broja regruta koji se sada očekuje.

Kako navodi, značajna pažnja posvećena je i pripremi starešinskog kadra – kadeti završnih godina Vojne akademije već nekoliko godina učestvuju u obuci mlađih, stičući neophodnu praksu za rad sa budućim vojnicima.

"Najmlađi potporučnici su oni koji će izvoditi obuku i biti u neposrednom kontaktu sa vojnicima koji dolaze na obuku, jer osim vojne obuke imamo i taj lični, ljudski odnos rešavanja brojnih problema i to starije starešine znaju da tu imate i ličnih problema i ljubavnih, što je normalno kod mladih ljudi, i odvojenost od kuće i činjenica da se nalazite u jednom zatvorenom sistemu gde je kretanje prosto ograničeno", poručuje Janićević.

Zakonski okvir i prvi izazovi

Janićević objašnjava da je za početak neophodno usvojiti akte koji će definisati trajanje vojnog roka, kao i prava i obaveze vojnika.

"Imamo zakonsku regulativu koja reguliše pozivanje mladih ljudi u vojsku i to je samo prvi korak. Potrebno je sve to primeniti u praksi", navodi Janićević.

Podseća da vojni rok nije ukinut, već zamrznut, što znači da će državnim organima biti potrebno vreme da se ponovo uigraju u praksi, od vojnih odseka do samog prijema regruta u kasarne.

Posebno naglašava da će prvi kontingenti vojnika biti ključni, jer će njihovi utisci u velikoj meri uticati na odnos javnosti prema povratku vojnog roka.

Ističe i da se u javnosti često govori o smeštajnim uslovima, ali da se u kasarnama najmanje vremena provodi u spavaonicama, a najviše na terenu i poligonu.

Generacijski izazov i psihofizički napor

Prema rečima Janićevića, najveći izazov biće prilagođavanje novih generacija vojničkom režimu.

Ocenjuje da mladi ljudi danas nisu naviknuti na ograničenja, odsustvo mobilnih telefona i društvenih mreža, kao ni na višečasovnu fizičku i tehničku obuku.

Navodi da je vojna obuka specifičan psihofizički napor koji podrazumeva dugotrajna ponavljanja radnji, poput rukovanja oružjem, kretanja u borbenim uslovima i poštovanja strogih bezbednosnih procedura, što odudara od zone komfora u kojoj danas živimo.

Kako kaže, upravo tu uloga starešina postaje ključna, jer mladi danas imaju znatno slabiji odnos prema autoritetu i potrebno je da se disciplina i poštovanje izgrade kroz znanje i lični primer.

"Sama činjenica da vide vojnog starešinu, nekog vodnika, zastavnika ili potporučnika, to mladim ljudima ne znači ništa, jer nemaju odnos prema autoritetima. Danas je takvo vreme prosto i onda taj starešina mora svojim znanjem i odnosom prema tim mladim ljudima da se nametne, da ih ubedi zašto je važno da poštuju mere bezbednosti prilikom obuke", dodaje Janićević.

Da li je 75 dana dovoljno

Govoreći o trajanju vojnog roka od 75 dana, Janićević ocenjuje da je reč o osnovnom vidu vojne obuke, kao i da je to trajanje obuke takoreći "knap". Planirano je oko 60 dana obuke u kasarnama i na poligonima, kao i 15 dana terenske obuke.

"Ono o čemu se malo govori u javnosti, a to je načelnik Generalštaba rekao, da će i posle vojnog roka vojnici imati obuku, jer ovi vojnici koji budu služili vojni rok, oni neće biti odmah profesionalni vojnici, neko konkurišu za posao i onda kao i u svakom poslu imaju neki pripravnički staž, imaju dodatnu obuku da bi se osposobili za rod ili službu, ali najveći broj mladih ljudi se obučava, i to je suština ovog vojnog roka, za podmlađivanje rezervnog sastava", dodaje Janićević.

Ukazuje da će oni i u rezervi imati obuku najverovatnije po 15 dana, gde će zajedno sa drugim vojnicima i starešinama, koji su deo njihove rezervne jedinice, imati kolektivnu obuku.

Kakva je budućnost odbrane Evrope

Govoreći o budućnosti evropske odbrane, Janićević ocenjuje da će, uprkos najavama povećanja vojnih budžeta, Evropi biti potrebne godine da značajno uveća svoje kapacitete. Podseća da se vojske ne mogu izgraditi preko noći, jer su za to neophodni obučeni kadrovi, vreme i iskustvo.

Smatra da će Evropa u narednih pet do deset godina i dalje u velikoj meri zavisiti od SAD, naročito kada je reč o odvraćanju od potencijalnih pretnji.

Ističe i da su gotovo sve zemlje regiona članice NATO-a i da je taj savez, pre svega, odbrambeni.

"Sve zemlje u regionu kupuju naoružanje, rade na razvoju svojih vojski. To je ono što je dobro, jer svi ćemo za nekih pet do deset godina, ali i za pet godina svi ćemo mi ovde u regionu imati dovoljnu količinu naoružanja da odvratimo drugu stranu od potencijalnog napada. Imaćemo ono što je najvažnije – to je efekat odvraćanja", zaključuje Janićević.